шаблоны joomla сайт визитка
Скачать Joomla 3 шаблоны бесплатно

 

emisija gasova emisija gasova

Smanjiti emisiju gasova

Objavljeno u Istražujemo Napisano  avgust 28 2018 veličina teksta Smanji veličinu teksta Povećaj veličinu teksta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Globalno zagrevanje i “efekat staklene bašte”

Industrija i privreda u celini moraće svoje poslovanje da učine energetski efikasnijim, da minimiziraju upotrebu prirodnih neobnovljivih resursa, da mere svoj „ugljenični otisak“ i da o svemu ovome izveštavaju u skladu sa međunarodnom regulativom i standardima

“Efekat staklene bašte” predstavlja rezultat povećane količine zračenja, koje od površine Zemlje ne može da bude emitovano u vasionu, već ga atmosfera zadržava i postaje toplija. Atmosfera Zemlje upija oko 30 odsto energije Sunca dok ostatak pada na tlo i zagreva ga, a tlo potom emituje infracrvene zrake koji odlaze ka vasioni i na taj način se održava ravnoteža u prirodi.
Međutim, ukoliko u atmosferi postoje gasovi koji upijaju ovo zračenje i ne dozvoljavaju njegovo odlaženje u vasionu već ga zadržavaju, dolazi do povećanja temperature atmosfere i okeana (naročito u 20. i 21. veku), narušava se prirodna ravnoteža, nastaje “efekat staklene bašte” i globalno zagrevanje.
Gasovi koji zadržavaju zračenje poznati su pod nazivom “gasovi staklene bašte”. Na primer, ugljen-dioksid ispušten iz dimnjaka fabrika ili auspuha automobila formira “stakleni” omotač oko Zemlje i propušta zračenje Sunca da prodre do površine Zemlje, ali ne i da se vrati u vasionu, jer mu to ne dozvoljava “stakleni” omotač.

Gasovi staklene bašte (GHG)
Sagorevanjem uglja, nafte i prirodnog gasa za potrebe grejanja domaćinstava, pogon motornih vozila i osvetljavanje prostorija, gradova i puteva, kao nusproizvod oslobađa se ugljen- dioksid (CO2, koji učestvuje sa 60-70%) i drugi gasovi koji izazivaju “efekat staklene bašte” (metan-CH4 – 18%, azot-suboksid-N2O – 7%, halogena jedinjenja-HCFC – 1%), koji se skraćeno nazivaju gasovima staklene bašte i obeležavaju GHG (Green House Gases).
Krčenjem šuma (deforestacijom) i pripremom zemljišta za poljoprivredne radove, takođe se oslobađaju ovi gasovi. U poslednjem veku proteklog milenijuma čovek je oslobodio veliku količinu GHG intenzitetom kojim priroda i prirodni procesi nisu mogli da amortizuju niti da se izbore sa njima. U istom periodu nivo ovih gasova u atmosferi rastao je uporedo sa stalnim tehnološkim i ekonomskim razvojem društva i poboljšanjem kvaliteta života uopšte.
Da bi se mogli uporediti efekti uticaja svakog gasa pojedinačno, njihovo delovanje se vezuje za potencijal globalnog zagrevanja (GWP-Global Warm¬ing Potential), kao relativan odnos u poređenju sa uticajem ugljen-dioksida.
Ciljevi emisije gasova koje treba postići dati su u jedinicama „ekvivalent CO2“ što je rezultat potencijala globalnog zagrevanja gasa i njegov težinski faktor. „Ekvivalent CO2“ je količina CO2 koja bi imala isti efekat na globalno zagrevanje u narednih 100 godina kao pojedinačni gas koji se razmatra. Ovi gasovi se obično uzimaju u obzir prilikom izračunavanja „ugljeničnog otiska organizacija“ („Carbon footprint“).
Uticaj privrede/industrije na emisiju GHG u EU i Srbiji.
U sledećoj tabeli prikazane su određene privredne/industrijske grane koje imaju najveći doprinos emisiji GHG.

Stacionarna postrojenja na ugalj (termoelektrane) Mobilna sredstva
(pretežno automobili)
Stacionarna gasna postrojenja Stacionarna naftna postrojenja (naftna i petrohemijska industrija)
Emisija sa poljoprivrednog zemljišta Emisija metana sa deponija čvrstog otpada
Emisija avio industrije Emisija iz nafte i gasa
Emisija metana od stoke Emisija iz pomorskog saobraćaja
Emisija iz rudarstva Industrija cementa
Elektro-industrija Proizvodnja aluminijuma
Proizvodnja poluprovodnika  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 Tabela prikazuje udeo ostalih izvora emisije GHG. 

Sektor Emisije
(miliona metričkih tona C2e)
 Proizvodnja električne i toplotne   energije 30,93
 Potrošnja gasovitog goriva 0,32*
 Potrošnja tečnog goriva 1,03*
 Potrošnja čvrstog goriva 3,13*
 Proizvodnja i građevinarstvo 5,53
 Domaćinstva, komercijalne i javne   usluge 2,04
 Transport 6,47
 Ostali sektori 1,07
 Poljoprivreda
 (metan i oksidi azota)
0,89
 UKUPNO ≈50

Uticaj promene klime na privredu i ekonomiju
Istovremeno, klimatske promene i njeni štetni efekti utiču na mnoge sektore privrede i ekonomiju u celini. Pogođen je sektor proizvodnje i distribucije hrane – što utiče na stabilnost cena, veću potražnju, posebno na južnoj hemisferi. Klimatske promene utiču na usporavanje ekonomskog rasta, migracije, rizike od izbijanja ekonomskih sukoba – zbog borbe za resurse, pitku vodu i riblji fond. Zdravstveni problemi, takođe, su posledica klimatskih promena – toplotni talasi, lošija ishrana, bolesti zbog zaražene vode i hrane.
Energetska politika za period do 2020. predviđa ostvarivanje ciljeva “20/20/20”. U aprilu 2014. na severnoj hemisferi mesečna koncentracija CO2 premašila je 400 ppm. Novim planom Evropske unije, energetski i klimatski ciljevi do 2030. su – smanjenje emisije CO2 za 40% i udeo od 27% energije iz obnovljivih izvora. Ekonomske implikacije će biti smanjenje evropskog BDP između 0,1% i 0,45%.
Trenutno, emisija GHG gasova je za 18% niža nego 1990. dok je udeo obnovljivih izvora oko 13%.
Procenjuje se da je za usporavanje i prilagođavanje klimatskim promenama potrebno najmanje 20% budžeta EU za period 2014-2020.

Pariski sporazum
Krajem 2015. u Parizu, održan je veliki Svetski samit o borbi protiv klimatskih promena. Cilj konferencije bio je pokušaj da se pruži odgovor na fatalne posledice klimatskih promena koje utiču na gotovo sve oblasti ljudske delatnosti i životne sredine.
Ovaj sporazum ističe potrebu da se porast temperature mora ograničiti na manje od 2°C. Naučnici veruju da i povećanje od 1,5°C može biti fatalno za ostrvske zemlje. Telo UN koje se bavi klimatskim promenama (UNFCCC) novembra 2015.g. objavilo je studiju po kojoj će sa postojećim merama porast globalne temperature biti između 2,7-3,0°C.  Do 12. decembra 2015.g. ukupno 186 zemalja sveta objavilo je svoje akcione planove za redukciju gasova sa efektom staklene bašte. Sporazum iz Pariza traži od svake zemlje da počev od 2020. godine na svakih pet godina preispituje svoj doprinost merama za smanjenje štetnih gasova. Sporazum predviđa da, počev od 2020. godine, svake naredne godine za 100 milijardi dolara treba povećavati iznos finansijskih sredstava (u zajmovima i donacijama) za borbu protiv klimatskih promena. Jedan od osnovnih principa ovog sporazuma je da sve zemlje sveta imaju zajedničku, ali ipak različitu odgovornost. Sporazumom je predviđeno da industrijski razvijene zemlje treba da pomognu u finansiranju ove borbe u zemljama u razvoju. Iako su prvobitno potpisale Pariski sporazum, Sjedinjene američke države, sa administracijom novog predsednika Donalda Trampa, su se povukle iz ovog sporazuma.

Klima i Srbija
Jedan od ključnih zahteva Okvirne konvencije UN o promeni klime, a povezano sa Pariskim sporazumom, je izrada Nameravanih nacionalno određenih doprinosa smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, tzv. INDCs.
Srbija je dostavila svoje INDCs u junu 2015. godine i time postala jedna od 10 zemalja koje su u tom trenutku to postigle. Doprinosi Srbije globalnom smanjenju emisija GHG utoliko su veći uzimajući u obzir izražene, već uočene i očekivane promene klime i uticaje na sektore i sisteme.
Najveći uticaji promena klime osmotreni su i projektovani u sektorima poljoprivrede, hidrologije, šumarstva, ali i zdravlja ljudi i biodiverziteta. Suše, invazija insekata i pojave šumskih požara značajno su uticali na šumske ekosisteme u Srbiji.

Pročitano 148 puta Poslednji put izmenjeno Poslednji put izmenjeno avgust 28 2018
Morate biti prijavljeni da bi mogli da ostavite komentar

Alupress newsletter

Prijavite se na naš newsletter i budite blagovremeno informisani o svim našim aktivnostima.
avgust 19 2017 0

Opšte karakteristike aluminijuma i njegovih legura

U sve se meša Jedinstvena kombinacija osobina postavlja aluminijum i njegove legure među najprilagodljivije materijale…

Pratite nas na Facebook-u

Alupress newsletter

Prijavite se

Prijavite se na naš newsletter i budite blagovremeno informisani o svim našim aktivnostima.

Uslovi i politika privatnosti

Uslovi korišćenja portala: Uslovi 

Politika privatnosti: Saznaj više

Alu press d.o.o.

Alu press d.o.o.

Adresa: Nede Spasojević 7b

             11070 Novi Beograd

Tel/fax: +381 11 228 65 17
             +381 11 228 65 16

Mob tel: +381 63 279 605

  e-mail: info@aluminijum-pvc.com