Pomenuti četbot funkcioniše uz pomoć veštačke inteligencije koja mu omogućava da u realnom vremenu prikupi veliki broj informacija na internetu. Njemu možete postaviti bilo koje pitanje i odmah dobiti personalizovan odgovor kreiran na osnovu analize ponuđenih podataka o traženoj temi.

Međutim, akademici, među kojima su i profesori fakulteta, tvrde da ChatGPT omogućava studentima da preskoče čitanje stručne literature zahvaljujući instant znanju sa interneta.

Jedan od njih je Noam Čomski, američki filozof, koji je izjavio da će ovaj “hajtek plagijarizam potkopati obrazovanje”. Prema njegovim rečima, način na koji četbot prepričava sadržaje će ubuduće otežati rad softvera za utvrđivanje plagiranih delova naučnih radova. Osim toga, kaže on, studenti će izbegavati učenje i završavaće fakultete sa nedovoljno znanja.

Sličnog mišljenja je i Džejms Stejsi Tejlor sa Koledža u Nju Džerziju koji je već sada “uhvatio” 14 od svojih 163 studenata da koriste ChatGPT prilikom pisanja eseja i izrade drugih radova.

Predavači su takođe zabrinuti i zbog sumnje da će korišćenjem ovakvih tehnologija studenti izgubiti radne navike koje će im kasnije u životu, kada budu radili, biti preko potrebne.

Međutim, ima i onih profesora koji smatraju da veštačka inteligencija poput pomenutog četbota može biti korisna u učenju, pa čak i onih koji je i sami koriste. Ipak, oni su za sada malobrojni, bar na fakultetima.