Sada kada je pandemija korone izgubila na jačini i aktuelnosti jer su je zamenile najave ekonomske krize i rat u Ukrajini na 49. konferenciji prozora i fasada u Rozenhajmu se vratio dugo očekivani optimizam među učesnicima najvećeg stručnog kongresa u industriji prozora i fasada.

Zbog toga nije ni čudo da je dr Jochen Peichl, izvršni direktor ift Rosenheim, otvorio Fenstertage tak osvrnuvši se na jedan od najpoznatijih filmskih citata "Vratili smo se".

Iza uspešnog ponovnog pokretanja Rosenheim Windov and Facade konferencije, međutim, postojale su stotine sati intenzivnog rada na razvoju vrhunskog programa sa kompetentnim govornicima i sveobuhvatnom uslugom kako bi se 522 učesnika osećalo zadovljno.

 Početak „ulaska u novu klimatsku eru“ dao je direktor instituta, prof. Jorn P. Lass, koji je u svom predavanju „Održiva gradnja – prozori, vrata i fasade kao gradivni blokovi preokreta energije i resursa“, veoma precizno je opisao očekivane zahteve i provere koje proizvođači i dobavljači moraju da očekuju. Iako su podaci ekološke deklaracije proizvoda (EPD) dostupni za osnovni nivo, potrebni su dalji karakteristični podaci i procene za praktično korisnu procenu održivosti i klimatske bezbednosti građevinskih elemenata. Međutim, oni su samo veoma nepotpuno pokriveni postojećim standardima. Iz tog razloga, ift Rosenheim će razviti odgovarajući sistem evaluacije do sajma BAU 2023, što je 88 odsto učesnika smatralo neophodnim prema anketi u dvorani.

Rečima „prozori i fasade su jedini građevinski proizvodi koji mogu dobiti energiju“, podstakao je industriju na optimizam i veću posvećenost. Renomirani stručnjak za klimu prof. dr Stefan Rahmstorf (Potsdamski institut za istraživanje uticaja klime, PIK) tvrdio je na isti način, hitno upozoravajući da vreme ističe za smanjenje klimatskih promena i da se emisije CO2 moraju drastično smanjiti do 2030. čine ovo izuzetno teškim.

Takođe je rekao da je tehnologija za promene dostupna, jer su fotonaponska energija i energija vetra već najjeftiniji načini za proizvodnju električne energije - čak i u Nemačkoj. Pri tome je razbio uobičajenu zabludu da povećanje temperature od 1,5 - 2,0°C u Nemačkoj i Evropi ne bi bilo tako loše. Povećanje temperature od 2,0°C, je već dvostruko više od proseka u Nemačkoj i dovodi do redovnih toplotnih talasa, sve veće suše, požara i odumiranja šuma u ​​Evropi.

Tokom poslednjeg toplotnog talasa 2003. godine, u Evropi je bilo oko 70.000 smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom, a procenjuje se da će do 2022. godine biti preko 100.000 žrtava. Promene klime takođe redovno izazivaju lokalizovane jake kiše i poplave. Pošto svet ide ka porastu temperature od oko 3,2 °C sa trenutnim merama, potrebna je dosledna akcija - posebno u građevinskom sektoru, koji troši fosilna goriva veoma nesrazmerno i može da se menja veoma sporo zbog svog decentralizovanog snabdevanja energijom . Prof. Ramstorf stoga takođe očekuje „zaokret“ u političkim zahtevima za energetski efikasnom renoviranjem zgrada.

Martin Langen (B+L Markdaten) argumentovao je u istom pravcu, iznoseći sledeće ključne poruke zasnovane na trenutnim analizama i dugogodišnjem iskustvu:

• Građevinska industrija više nije ciklična, ne prati nužno opštu ekonomiju i podržava je politika kao sistemski relevantna grana nacionalne privrede, čak iu kriznim situacijama.
• Kreatori politike će usmeriti svoje subvencije na energetski efikasnu obnovu i izgradnju novih zgrada. Porodična kuća će očigledno izgubiti na značaju za subvencije, čak i ako je to željeni cilj većine ljudi.
• (Neophodna) masovna imigracija generiše preseljenja, koja uglavnom služe kao povod za renoviranje i na taj način takođe promovišu energetsku obnovu.
• Veći troškovi izgradnje će samo privremeno usporiti građevinske aktivnosti i neće dovesti do trajnog pada.
• Sve dok su više stope na hipoteke znatno ispod inflacije, one neće dovesti do kolapsa građevinske aktivnosti, posebno kod višespratnica.
• Veći troškovi energije dovode do energetske obnove.
• Stanje porudžbina ostaje pozitivno u srednjem roku jer postoji višak od cca. 800.000 odobrenih stambenih jedinica, od kojih većina potiče iz 2020-2022. 

Dugogodišnje partnerstvo

Naša specijalizovana revija ALU&PVC je već skoro dvadeset godina medijski partner i aktivni učesnik ove prestižne stručne konferencije u organizaciji instituta ift Rosenheim, tako je bilo i ovog puta.

Bavarsko veče

Učesnicima se svidelo i bavarsko veče sa „Oktoberfest šlifom“ i odlična zabava sa cirkuskom atmosferom i živim bendom koji je motivisao ljude da plešu i pevaju uz popularne rok i pop pesme.

Poseta laboratorijama

U četvrtak popodne, više od 50 učesnika je posetilo nove laboratorije za akustiku i fasade u trening centru ift Rosenheim kao i Centar za ispitivanje požara. Vodeži ljudi instituta Ift, koji čine dr Jochen Peichl (CEO), Michael Breckl-Stock (CTO) i prof. Jorn Peter Lass (direktor instituta), su bili zadovoljni  veoma pozitivnim povratnim informacijama dobijenih od strane stručnih posetilaca.

Ponovo se vidimo na 50. konferenciji o prozorima i fasadama 11. i 12. oktobra 2023.