Stanogradnja u Nemačkoj nastavlja da usporava i to bi moglo značajno da utiče na ekonomski oporavak zemlje i doprinese političkim podelama, upozoravaju udruženja građevinskih firmi. U svojim apelima, oni traže od vlade 23 milijarde evra za rešavanje stambene krize.

Prema Ekonomskom institutu DIW, očekuje se pad stanogradnje za 5,4 odsto ove godine, što bi dovelo do smanjenja poreskih prihoda države za skoro 5 milijardi evra. Nekretnine su godinama bile stabilan oslonac nemačke ekonomije, doprinoseći sa oko 20 odsto BDP-a i zapošljavajući veliki broj ljudi.

Dugo su niske kamatne stope uticale na velika ulaganja u nekretnine koje su bile sigurna investicija. Promena je usledila nakon što je Evropska centralna banka radi smanjenja inflacije počela da povećava kamatne stope u julu 2022. godine, da bi povećanje do septembra stiglo do 4,5 odsto.

Zbog ovoga su mnoge građevinske firme postale insolventne, obustavljeni su brojni projekti i došlo je do pada cena nekretnina.

Procene pokazuju da Nemačkoj trenutno nedostaje oko 600.000 stanova. Iako je vlada postavila cilj od 400.000 novih stanova godišnje, priznaje se da se zbog usporavanja gradnje taj cilj neće ispuniti.

Građevinska udruženja predlažu godišnju finansijsku injekciju od 23 milijarde evra za izgradnju 100.000 socijalnih i 60.000 cenovno pristupačnih stanova. Osim što bi to pomoglo radnicima i sprečilo dalje siromašenje stanovništva, otvorilo bi i nova radna mesta u ključnom sektoru.

Udruženja takođe apeluju na vlasti da "omekšaju" standarde gradnje kako bi se smanjili troškovi i ubrzali građevinski radovi. Upozoravaju da, ako se odmah ne preduzmu konkretne mere, Nemačka bi mogla doživeti "efekat bumeranga" od stambene krize, što bi moglo da ima negativne posledice po celu privredu.