Ispitivanja u laboratorijama u prirodnim uslovima u različitim klimatskim zonama, potvrdila su da PVC profili tek posle više decenija minimalno gube na otpornosti, čvrstini, žilavosti, elastičnosti… Najveće promene nastaju zbog dejstva sunca, a starenje zahvata tanak površinski sloj
Jedna od najvećih predrasuda u odnosu na tvrdu plastiku od koje se prave prozorski profili je da ’’stari’’, odnosno da vremenom gubi svojstva, postaje krta i menja boju. Stručna ispitivanja čije rezultate prikazujemo u ovom tekstu, međutim, opovrgavaju zablude koje prate PVC, kao i brojne druge relativno nove materijale.
Ekipa stručnjaka sprovela je obimno, višegodišnje uporedno istraživanje, u laboratorijama i prirodnim uslovima, na više mesta u Evropi i Severnoj Americi. Za procenjivanje starenja, utvrđeni su posebni kriterijumi, kao što je vreme izloženosti, ozračenje, temperatura, vlažnost vazduha, sastav atmosfere. Takođe, vodilo se računa o geografskom položaju, nadmorskoj visini, dobu godine i drugim faktorima koji se menjaju tokom vremena korišćenja prozora.
Za testove u prirodnim uslovima izabrani su gradovi u različitim klimatskim zonama od kontinentalne u Nemačkoj, do mediteranske u Španiji, vlažne i tople na Floridi i žarke u pustinjama Arizone. Merene su optičke, mehaničke, hemijske i druge promene na PVC profilima.
Istovremeno, u posebnim laboratorijama uzorci profila izlagani su ’’torturama’’ u specijalno konstruisanim aparatima za ispitivanje starenja, da bi se utvrdilo kako reaguju i na ekstremno loše uslove eksploatacije. Naravno, stručnjaci su bili svesni toga da ne mogu da imitiraju sve promene koje mogu da prate ’’život’’ jednog prozora od montaže pa do odlaska na reciklažu, ali kombinovanjem rezultata nastojali s da daju što verniju sliku starenja PVC-a.
Nakon višegodišnjeg ispitivanja, urađena su menjanja da bi se utvrdilo do kakvih je promena došlo u strukturi i izgledu PVC profila, uz napomenu da su korišćeni oni najzastupljeniji u beloj boji. Neznatna je promena nijanse belih profila, u toplim predelima ka žutoj, a u hladnim ka sivoj boji.
Pokazalo se da su se napon istezanja i otpornost na kidanje promenili veoma malo. Posle blagogo početnog rasta, maksimalno smanjenje opada, ali i posle sedam godina zadržava čitavih 90 % početne vrednosti. Promena vrednosti izduženja pri kidanju je uočljiva. Posle sedam godina, ona je u Arizoni bila približno trećina njene početne vrednosti. Ovoliki pad, ipak, nije zabrinjavajući. Uzorci su pucali tek ukoliko je tokom ispitivanja prekoračena granica istezanja.
Zanimljive su promene u žilavosti. U odnosu na udarno istezanje, ona raste na početku, da bi se kasnije spustila na vrednosti od 60 do 25%. Izvođeni su i posebni eksperimenti da bi se utvrdila promena otpornosti profila na udare i pri savijanju. Specijalno konstruisano klatno udaralo je u površinu uzoraka, ali promena je bilo tek kada su simuliranje esktremno niske temperature u dužem vremenskom periodu.
Posebno su ispitivane hemijske promene na PVC profilima, kao što je dehidrohlorovanje. U skladu sa očekivanjima, ono je najjače u žarkoj pustinji Arizone, a najslabije je u Nemačkoj. Analize su pokazale da su se promene ispoljile samo na tankom površinskom sloju profila, dok su u unutrašnjosti preseka početne vrednosti praktično ostale iste kao kada je izašao iz fabričke prese. Uz pomoć snažnih mikroskopa utvrđeno je da se na površini prozora stvara ’’film’’ koji se vremenom pretvara u zaštitni sloj koji sprečava dublje prodiranje UV zraka. Oni, kako su utvrdili eksperti, najviše doprinose starenju tvrde plastike. Zbog takvog svojstva PVC-a, prve sitne ’’bore’’ na površini javljaju se tek posle decenija ’’sunčanja’’.
Nemački stručnjaci izmerili su na plastičnim cevmia, koje su mekše od profila, oštećenja do dubine od samo 0,6 milimetara posle 40 godina korišćenja. To potvrđuje da sa dubinom opada i uticaj površinskih ogrebotina i mikrozareza koji deluju na mnoga svojstva, posebno na smenjenje otpornosti pri kidanju i udarno istezanje.
Osim mehaničkih svojstava, kupcima PVC prozora važno je da oni tokom vremena ne menjaju prvobitnu boju. To je posebno ispitivano uz pomoć osetljivih opto-elektronskih merača. Rezultati pokazuju da se u različitim klimatskim uslovima javljaju odstupanja u izgledu uzoraka. U suvoj i toploj pustinjskoj klimi Arizone zabeleženo je da su u Nemačkoj na prozorima koji se koriste više od dve decenije, originalna bela počinje da dobija sivkastu nijansu.
Traju godinama bez promena
Sve u svemu, obimni eksperimenti jasno su pokazali da prozori od PVC profila mogu da traju godinama bez vidljivih promena. Neke od njihovi vrednosti, zavisno od tipa klime i osunčanosti, vremenom opadaju, ali ni jedna ispod granične vrednosti. Zato se ne treba plašiti iznenadnog ’’otkazivanja’’ prozora. Naprotiv, na osnovu dobijenih rezultata jasno je da oni imaju niz komparativnih prednosti u odnosu na one napravljene od tradicionalnih materijala kao što su drvo, aluminijum ili čelik. Prozori od PVC-a značajno štede energiju, jednostavni su za rukovanje, a održavanje se svodi na pranje mlakom vodom u kojoj se rastvoren deterdžent. Konačno, tržište je najbolji sudija, a podaci pokazuju da proizvodnja i prodaja PVC stolarije neprekidno raste.
