Kvalitet vrata, prozora i svetlarnika svakako mogu doprineti smanjenju
troškova grejanja/hlađenja i osvetljenja. Ulazna vrata mogu biti značajan faktor u razmeni toplote ako su stara, nepropisno postavljena i izolovana, dozvoljavajući prodor spoljašnjeg vazduha u kuću, i tako doprineti sve ukupnim gubicima energije. Zato, treba obratiti pažnju i preduzeti aktivnosti kako bi ulazna vrata u najvećoj mogućoj meri uspešno sprečila negativan uticaj spoljašnjih faktora na mikroklimu u unutrašnjosti objekta. To se prvenstveno odnosi na toplotnu izolaciju samih vrata (termoprovodljivost materijala od kojeg su napravljena), ali i na dobro zaptivanje (dihtovanje) ivičnih površina vrata, kako bi se izbegao prodor vazduha ili vlage u unutrašnjost kuće.
Prozori
Prozori obezbeđuju naše domove svetlom, toplotom i ventilacijom, ali oni mogu imati i negativnog uticaja na energetsku efikasnost samog objekta.
Postoje dve vrste toplotnih gubitaka kroz prozore: transmisijski, odnosno oni kroz zatvoren prozor i ventilacioni, odnosno oni kroz otvoren prozor. Kada se saberu jedni i drugi, kroz prozore se ostvaruje preko 50 odsto ukupnih toplotnih gubitaka objekta.
Ugradnjom kvalitetnijih PVC ili aluminijumskih prozora, sa nižim koeficijentom toplotne provodnosti mogu se smanjiti transmisijski gubici. Koeficijent toplotne provodnosti na staklima se smanjuje ugradnjom dvostrukih i trostrukih stakala, čiji su među prostori napunjeni vazduhom ili još bolje inertnim gasom (argonom) koji deluju kao toplotni izolator. Na spoljnjoj površini svakog stakla trebao bi postojati tzv. Low-E premaz (premaz niske emisije), koji smanjuje zračenje toplote preko prozora. Postavljanjem tog sloja samo sa spoljnja površina stakala dozvoljava se ulaz toplote ali ne i izlaz, tako da staklo deluje poput toplotnog ventila. Low-E premaz je bezbojan i ne utiče na prolazak svetla.
Prema podacima proizvođača menjanje starog jednostrukog prozora sa koeficijentom toplotne provodnosti K=3 W/m2K novim dvostrukim sa
K=1,3 W/m2K i Low-E premazom isplaćuje se finansijski kroz dve sezone grejanja. Prozori sa K < 1 W/m2K postaju značajno skuplji u odnosu na uštedu te se koriste samo u izgradnji pasivnih kuća.
Smanjenje ventilacionih gubitaka se ostvaruje ugradnjom ventilacionog sistema ili pomoći senzora otvorenosti prozora. Senzor otvorenosti prozora povezuje se direktno sa kontrolom grejanja/hlađenja i isključuje taj sistem kada se prozor otvara.
Pomenimo još mere za povećanje energetske efikasnosti prozora koje se baziraju na efektu zasenčenja, kao što su folije, roletne, venecijaneri i sl. Ove mere su značajne, a njihov efekat najbolje možemo videti na konkretnom primeru.
Dakle, ako u zimskom periodu spustimo roletne u noćnim satima sprečićemo gubitak toplote čak do 10 odsto, dok u letnjem periodu tokom dana spoljnje roletne mogu smanjiti temperaturu u prostoru i 6-8º C, tako da je potreba za hlađenjem u nekim prostorima smanjena, a u nekim slučajevima hlađenje uopšte nije potrebno. Razlog je to što između prozora i roletna nastaje jak izolacioni vazdušni jastuk.
Ant.
Izbor svetlarnika
Pod dizajnom posmatramo više komponenti:
- raspored (poziciju) svetlarnika na samom objektu (planski raspored u zavisnosti na orjentaciju objekta);
- samu klimu oblasti gde se objekat nalazi
Izbor svetlarnika, slično kao i kod prozora, zavisi od koeficijenta toplotne provodnosti, tj. potrebno je izabrati kvalitetnije svetlarnike ukoliko želimo smanjiti transmisijske gubitke. Pri postavljanju svetlarnika treba obratiti pažnju na mesta kontakata svetlarnika i zida, kako bi te površine bile kvalitetno zaptivene i ne bi se dozvolio prodor spoljnjeg vazduha ili vlage u unutrašnjost objekta
