Da podsetimo, u Srbiji već ima 5.320 domaćinstava i preduzetnika – takozvanih prozjumera – koji sami na svojim krovovima kuća i preduzeća proizvode struju iz solarnih panela.
Domaćinstva i privrednici koji iz solarnih panela sami proizvode struju za sada uglavnom pokrivaju sopstvene potrebe. Višak električne energije mogu da deponuju u EPS-u i povlače zimi kada je veća potrošnja za grejanje. Novi zakon otvorio je mogućnost da, upravo s tim viškom, izađu na tržište.
– Praktično aktivni kupac je krajnji kupac ili grupa krajnjih kupaca, koji proizvode električnu energiju i koji mogu da je skladište, koji mogu da je prodaju. Taj krajnji kupac ne mora da je koristi samo za svoje potrebe, može da trguje – kaže Iva Đinđić Ćosić, članica UO Udruženja za pravo energetike Srbije.
Ta mogućnost trgovine u Evropskoj uniji je sve popularnija za “energetske zajednice” koje formiraju, recimo, stanari neke stambene zgrade i zajednički na krov postave solarne panele, a viškom struje snabdevaju vrtić, školu ili pekaru u okruženju.
– Sama trgovina električnom energijom više aktivnih kupaca ili grupe aktivnih kupaca, znači – ja proizvodim, a višak dajem nekom drugom, komšiji recimo. Kada meni treba, on meni daje. To je nešto što nije povezano sa snabdevačem već se odvija između te grupe i to je još u povoju – kaže Željko Marković, stručnjak za energetiku Savez energetičara.
U Ministarstvu energetike kažu da pripremaju uredbe koje će definisati administrativne i tehničke uslove priključenja na mrežu kako bi “aktivni kupac” što pre zaživeo u praksi.
– Očekujemo da se izmene dese krajem oktobra ili početkom novembra ove godine. A nakon toga bi trebalo da se ubrza završetak pravila o radu sistema tako da imamo ceo pravni okvir završen, ako ne do kraja ove, onda već početka proleća sledeće godine – kaže Rade Mrdak, savetnik ministarke energetike.
Evropska unija je status “aktivnog kupca” u energetske direktive uvela još 2019. godine, ali članice različito napreduju u tom segmentu. Domaćinstva, kupci, proizvođači čine manje od pet posto domaćinstva u većini zemlja Evropske unije. Samo u Belgiji, Holandiji, taj procenat je oko 25 posto. U Nemačkoj, Poljskoj i na Malti je između pet i deset posto.
