Šansa za dobru zaradu

Stručnjaci kažu da reciklaža nije samo sredstvo očuvanja prirode, već i značajna privredna grana koja može da zaposli veliki broj ljudi, šta je svakako velika šansa za našu zemlju

Šta je po definiciji reciklaža? Reciklaža predstavlja skup tehničko-tehnoloških operacija za dobijanje korisne sirovine, iz jednom već upotrebljenog materijala. Nakon razvrstavanja, koristan otpad se skladišti ili pakuje, zatim transportuje do fabrike gde se dorađuje ili prerađuje različitim tehničko-tehnološkim postupcima. Stručnjaci kažu da reciklaža nije samo sredstvo očuvanja prirode, već i nova značajna privredna grana koja može da zaposli veliki broj ljudi, šta je svakako velika šansa za našu zemlju.

Skandinavci prednjače

U Evropi su tu najdalje otišle skandinavske zemlje. Recimo, tamo je procenat reciklaže aluminijumskih limenki veći od 80 odsto. U Španiji, Nemačkoj, Poljskoj, Turskoj, taj procenat je između 50 i 60 odsto, dok Britanija, Italija, Francuska i Grčka recikliraju do 50 odsto limenki sa tržišta. Lidersku poziciju u svetu zauzima Brazil, gde čak 97 odsto limenki živi večnim životom zahvaljujući sakupljanju i reciklaži. Slična situacija je i u Kanadi i Japanu, gde se vodi računa o sortiranju i reciklaži papira, stakla, metala i plastike. Za poređenje, pre destak godina, orijentacioni procenat reciklaže kod nas bio je svega tri odsto, a sada je dostigao nivo do oko 12 odsto.

Prvi koraci

Čitava priča kreće od sortiranja i razvrstavanja otpadaka na samom izvoru (u kući, dvorištu, školi, kancelariji, fabrici, ulici) i to tako da se razdvoje čistiji i kvalitetniji već korišćeni materijal za dalju upotrebu i materijali koji se ne mogu ponovo upotrebiti. Poslednjih pedesetak godina potrošačko tržište se drastično razvija, te se masovno koriste proizvodi u konzervama, aluminijumske folije, proizvodi od plastike, kao i ostali nerazgradivi materijali koji mogu nezamislivo naškoditi prirodi.

To potvrđuje i vreme potrebno da se neki materijali prirodno razlože.

• hrana, cveće, organski proizvodi - od jedne do dve nedelje
• papir (neplastificiran) - od 10 do 30 dana
• pamučna odeća - između dva i četiri meseca
• vuneni predmeti - do jedne godine
• drvo se razlaže od 10 do 15 godina
• konzerve od 100 do 500 godina
• plastična kesa miliona godina
• staklo nikada.
  

PET ambalaža -veliki problem
Plastika ( jeftina i korisna) zaposela je naš svakodnevni život. Mada je svojevremeno zbog svojih osobina proglašena za čudotvorni materijal, danas je, zbog nemogućnosti da se biološki razgradi, postala veliki ekološki problem. Kod nas se dnevno na deponije ili u reke baci stotine tona plastičnih flaša i limenki. U poslednje vreme je napravljen iskorak u oblasti reciklaže aluminijumskih limenki i PET ambalaže, ali stručnjaci ističu da je nedovoljan. Od 250 hiljada tona plastičnog otpada godišnje, reciklira se pet, iako od svake bačene flaše može da se napravi nova. Uvoz PET ambalaže raste i procenjuje se da je dostigao 40 hiljada tona ili 50 miliona evra.

Sve više reciklera

U poslednje tri-četiri godine u Srbiji  se odmaklo u dinamici razvoja ovog sektora i da se broj firmi za preradu otpada stalno povećava. Upadljiva većina njih se bavi reciklažom metalnih otpadaka i ostataka od gvožđa, čelika, obojenih metala i njihovih legura. Reciklažu otpadaka i ostataka od tekstila radi preko 30 preduzeća, a sličan broj preduzeća bavi se reciklažom otpadaka i ostataka od plastičnih masa. U Srbiji rade i firme koje se bave reciklažom otpadaka i ostataka od gume, zatim papira i staklenog krša, a nekoliko preduzeća se bavi reciklažom toner kaseta. Imamo čak i nekoliko preduzeća koja se bave reciklažom elektronskog i električnog otpada.

Unosan posao

O reciklaži, kao unosnom poslu kojim se prvenstveno štiti životna sredina, ali i ostvaruje značajan profit, sve više se govori i u Srbiji. I dok većina zemalja, posebno onih razvijenih, na otpad uveliko gleda kao na nove sirovine, kod nas je ova delatnost tek u začetku i pored činjenice da čak 70 odsto otpada ima upotrebnu vrednost i može da se reciklira

Slaba tačka fasade

U termičkom pogledu, prozori predstavljaju najslabiji deo omotača zgrade. Najčešće usled loše ugradnje i kvaliteta, kroz veze prozora i zida, spojeve krila i rama i samih krila, produvavanjem, gube se velike količine energije. Takođe, staklo u pogledu toplotno izolacionih karakteristika je izuzetno loš materijal, pa su i transmisioni gubici prozora veliki. Za ilustraciju može poslužiti podatak da se godišnje kroz 1 m² prozora tipa krilo na krilo u II klimatskoj zoni gubi energija u ekvivalentnoj vrednosti 30 litara mazuta