Odštampajte ovu stranicu
spojnica spojnica

Kako se pravilno spajaju aluminijumski profili

Objavljeno u Nove tehnologije Napisano  avgust 12 2021 veličina teksta Smanji veličinu teksta Povećaj veličinu teksta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Velika uloga spojnica

Izreka kaže da „alati čine majstora“, koristeći nju moglo bi se reći da „prateća oprema čini aluminijum“. Spojnice za ramove aluminijumskih vrata i prozora izuzetno su važne za njihovu funkcionalnost

Vremena su se promenila, stari sistemi aluminijumskih profila sada se malo koriste ili su izbačeni iz upotrebe, a način spajanja uglova koji su se tada upotrebljavali današnjim majstorima su nepoznati - ako izuzmemo spojnice koje su danas osnovna prateća oprema svih savremenih sistema aluminijumske stolarije. Današnje spojnice se uglavnom izrađuju aluminijumskih profila, gvozdenog lima, ili su izlivene od materijala poztatog pod imenom zamak.

Prvu i najbitniju ulogu ima mehanička izdržljivost materijala koji će se koristiti za izradu spojnica jer četiri ugla stolarije prestavljaju stabilnost za čitav ram. Naravno, spojnice od mekih, ili takozvanih kiselih materijala koji imaju veću ili manju elastičnost, ne bi trebalo bi da se koriste. Prve ne obezbeđuju stabilne uglove, a druge mogu da puknu pod visokim pritiscima.

Spojnice od gvozdenog lima na oknima i spoljnim delovima prozora trebalo bi  izbegavati jer i pored sve mehaničke izdržljivosti, "pate" od oksidacije i povećanog elektriciteta.

 

Problem sa elektrolizom

Ako se posle izvesnog vremena desi da spojevi na stolariji popuste, a nije u pitanju neki od gore navedenih razloga, onda je problem elektroliza. Šta je u stvari elektroliza, kako deluje na stolariju i šta možemo da učinimo da je izbegnemo ili barem da je smanjimo?

Da bi se pojavila elektroliza, potrebna su dva faktora - električna struja i elektrolit (znači voda u kojoj se nalaze soli). Elektrolit sprovodi onoliko struje koliko sadrži soli. Drugim rečima, kišnica je veoma slab elektrolit, dok je morska voda veoma jak. Iz toga nije teško zaključiti da je elektroliza mnogo jača pored mora nego daleko od njega.

Sledeće pitanje koje se nameće, jeste odakle potiče električna struja?

Čak i u metalnoj šipki, kao i u drugim sličnim materijalima, atomi imaju različit raspored (gustinu unutrašnje mase) koji se razlikuje od tačke do tačke. To znači da se  razlikuje i električni naboj, tako da dolazi do električnih pražnjenja između tih masa - proizvodi se električna energija. To se, u većoj meri, dešava kada u dodir dolaze različita metala, kada se stvara elektricitet mnogo veće jačine.

 

Šta se, u stvari, dešava?

Električna struja kreće se od jednog pola ka drugom. Uz prisustvo elektrolita, protiču molekuli od jednog metala ka drugom, čija količina zavisi od prenosioca odnosno elektrolita. Ovaj fenomen u direktnoj je vezi sa jačinom struje i gustinom elektrolita. Kako se molekuli stalno prenose sa jednog metala, rezultat toga je njegovo topljenje.

Pored toga, molekuli koji se kreću tokom procesa elektrolize, ulaze između pudera za elektrostaičko bojenje i profila. Zbog toga se boja ponekad „naduje“.

 

Kako izbeći ovu pojavu?

Potrebno je izbegavati spojnice napravljene od materijala ili legura koje se razlikuju od upotrebljenih aluminijumskih profila. Gvožđe, bakar, bronza, zamak i legure kalaja, čak i legure livenog aluminijuma su materijali koji, zahvaljujući nehomogenosti i različitosti od legure aluminijuma profila, stvaraju elektricitet.

Praksa je pokazala da spojnice treba da se prave od profila aluminijuma. I to od iste legure kao i profili stolarije, kako njihova dva glavna dela, takao i sitni delovi. Debljina materijala na opasnim mestima će obezbediti veću otpornost, a zavrtanj sa navojem mora biti dobrog kvaliteta da bi se izbegla mogućnost odvijanja.

 

Alat čini majstora

Izreka kaže da „alati čine majstora“, koristeći nju moglo bi se reći da „prateća oprema čini aluminijum“. Zbog toga treba kupovati kvalitetnu prateću opremu, pogotovo spojnice, iako su nešto skuplje i ne treba uvek prihvatati baš sve što je ponuđeno.

Zavrtanj-namotaj

Razdvojeni uglovi aluminijuma obavezno moraju da se spajaju zaptivanjem, tako da profili budu potpuno kvadratni, ali da nisu u opasnosti da se deformišu. Posle zaptivanja dva ugla ne bi trebalo da su potpuno spojena, već treba da se ostavi prostor od dva do tri milimetra čime se izbegava moguće opuštanje. Namotaj opruge za spajanje uglova ne bi trebalo da se koristi. Na aluminijumu, namotaji opruge ne mogu dugo da traju jer ti materijali vremenom omekšavaju. Naravno, i kombinacija zavrtanj-namotaj nekada ne daje željene rezultate, ali je sigurno produktivniji.

 

Pročitano 316 puta Poslednji put izmenjeno Poslednji put izmenjeno avgust 12 2021
Morate biti prijavljeni da bi mogli da ostavite komentar