Vrlo bitno je odabrati kvalitenu stolariju i još važnije pravilno je ugraditi. Nepravilno ugrađena stolarija omogućava prodor vlage u izolaciju i tako dalje kompromituje termičku pa i konstruktivnu stabilnost omotača. U tom slučaju, ne samo da se neće ostvariti planirana ušteda energije potrebne za grejanje/hlađenje, nego se stvara potreba za nove zahvate i troškove

Prozor pored svoje estetske uloge koju ima na fasadi ima i veoma zahtevnu funkcionalnu ulogu unutar životnog prostora. Prozor treba da zadovolji kvalitetno provetravanje, dovoljno dnevnog svetla, potrebnu zaštitu od hladnoće ili velike toplote, zaštitu od buke i u ekstremnim slučajevima od provalnika. Pri tome naravno ne smemo ispustiti iz vida njihovu ekonomičnost i trajnost.

Sedamdeset odsto gubitaka energije potrebne za zagrevanje odlazi na vrata, prozore i spoljašne zidove (ovaj procenat uključuje pored transmisionih i gubitke nastale provetravanjem). Činjenica da su gubici kroz prozore deset i više puta veći od onih kroz zidove, govori koliko je važna energetska efikasnost prozora u ukupnim energetskim potrebama zgrada. Noviji propisi zahtevaju koeficijent prolaska toplote U=1,8W/m²K, dok je na starim prozorima U=3-3,5 i više (godišnji toplotni gubici 240-280kWh/m²).

Evropska unija propisuje obavezne koeficijente U=1,4-1,8, dok je taj broj na niskoenergetskim kućama je U=0,8-1,4. Preporuka za energetski efikasne zgrade je U<1,4W/m²K. Zato je vrlo bitno odabrati kvalitenu stolariju i još važnije pravilno je ugraditi. Nepravilno ugrađena stolarija omogućava prodor vlage u izolaciju i tako dalje kompromituje termičku pa i konstruktivnu stabilnost omotača. U tom slučaju, ne samo da se neće ostvariti planirana ušteda energije potrebne za grejanje/hlađenje, nego se stvara potreba za nove zahvate i troškove.

U ukupnim toplotnim gubicima prozora sudeluju staklo i prozorski profil. Prozorski profil bez obzira na materijal, mora osigurati dobru zaptivenost i jako je važno prekinuti termički most u profilu. Stakla se danas izrađuju kao izolaciona stakla, dvoslojna ili troslojna sa međuprostorom koji se puni različitim gasovima, kao i premazima koji poboljšavaju termičke karakteristike. Takođe mogu biti automatizovani sa mikroprekidačima koji prilikom otvaranja isključuje sistem grejanja i hlađenja i tako štede energiju.

Na niski U-faktor stakla utiču sledeće:

• debljina i broj međuprostora: U faktor se smanjuje većim brojem međuprostora i što većom širinom tih međuprostora npr: 4+10+4+10+4, što znači 3 stakla debljine 4mm na razmacima od 10mm;
• punjenje međuprostora: U-faktor će se bitno smanjiti ukoliko se prostor između stakala napuni nekim od gasova: argon, krypton, xenon, SF6;
• vrsta stakla.

Debljina stakla vrlo malo utiče na U-faktor, ali ga zato upotreba stakla niske emisije (Low-e staklo) značajno smanjuje. Nisko-emisiona (Low-e) stakla premazana su sa strane koja dolazi u međuprostor stakla posebnim metalnim filmom koji propušta kratkotalasno zračenje (ultraljubičasta svetlost) a reflektuje duge (infracrvene) talase. Nisko-emisiono staklo donosi 20 odsto uštede energije.

Problemi sa roletnama

Pored profila i stakla koji čine kompaktan element, roletne su takođe sastavni deo prozora u svakom pogledu, estetskom, funkcionalnom i energetskom. Roletne u prvom redu predstavljaju zaštitu od preterane osunčanosti i pregrejavanja prostora leti, ali isto tako i zimi sloj vazduha između roletni i prozora deluje kao dodatni izolacioni sloj. Na taj način značajno doprinose uštedi energije, pogotovo ako se radi o aluminijskim roletnama čije su lamelice ispunjene termoizolacijom.

Nažalost, kutija za roletne je obično kritična tačka prozora. Naime, spoj zida i prozora tj. spoj različitih građevinskih elemenata i materijala je uvek potencijalno mesto za stvaranje "termičkog mosta". Termički mostovi mogu značajno umanjiti efikasnost termičke izolacije i energetski efikasne zgrade. No, u fizici zgrade to je jedan od najvećih, do sada nerešenih problema. Nemoguće je izgraditi zgradu bez termičkih mostova, ali uz pravilno projektovane detalje termičke zaštite uticaj termičkih mostova se može svesti na minimum. Zato pri rešavanju konstruktivnih detalja na njih treba obratiti posebnu pažnju. Konkretno, prozore treba ugraditi tako da su barem delom u nivou termičke izolacije, a kutija za roletne mora biti termički izolovana. Po završetku gradnje, kvalitet gradnje i termičke zaštite moguće je dodatno proveriti termografskim snimanjem.

PVC i reciklaža

PVC prozori omogućavaju energetsku efikasnost po pristupačnoj ceni i zato su najmasovniji među energetski efikasnim prozorima. PVC (polivinil hlorid) se masovno koristi u građevinarstvu od sredine 1980-tih, kad je polivinil industrija intenzivno promovisala PVC recikliranje da bi PVC učinila prihvatljivim kod javnosti i izbegla zabrane proizvodnje i upotrebe. Ovo se posebno odnosi na zemlje sa naprednim propisima o recikliranju kao što su Danska, Nemačka, Holandija i Sjedinjene Američke Države.

Petrohemijska industrija je veoma moćna i može da utiče na formiranje zvaničnih i stavova javnosti prema svojim proizvodima, no i pored raznih kontroverzi, opšti je stav da je PVC recikliranje veoma teško i problematično pitanje i da će to biti i u budućnosti s obzirom na činjenicu da se PVC već dugo i masovno koristi u građevinskoj industriji i da će u narednim decenijama dosta tog materijala prispeti za recikliranje ili deponovanje.

Pored problema vezanih za recikliranje generalno, visok sadržaj hlora u PVC-u predstavlja dodatni problem. Sagorevanje nije rešenje jer rezultira emisijom CO₂, gasova “staklene baste” i raznih toksičnih supstanci, a takođe stvara i velike količine čvrstog optada. Najproblematičniji toksin je svakako dioksin, ali je teško naći verodostojne podatke o njegovoj emisiji. Čak i ako proces uključuje filtriranje izduvnih gasova, činjenica da sagorevanje jednog kilograma PVC stvara 1-3kg zatrovane mešavine soli za neutralizaciju koja predstavlja otrovni otpad jeste glavni argument protiv sagorevanja kao vida redukcije otpada.

Fizika zgrade

Toplotni gubici kroz građevinski materijal zavise od sastava elemenata, orijentacije i koeficijenta termičke provodljivosti. Bolju termičku izolaciju postižemo ugradnjom materijala niske toplotne provodljivosti, odnosno visokog toplotnog otpora.