Centralno-istočna Evropa je u 2017. zabeležila rast BDP-a od 4,5 odsto, a njena preduzeća su poslovala stabilnije i profitabilnije nego godinu dana ranije

Evropska unija se prošle godine, prvi put od 2007. mogla pohvaliti ekonomskim rastom od 2,5 odsto. Ekonomiste je ovaj podatak veoma obradovao ali su, s obzirom na geopolitičke trzavice širom sveta, ipak zadržali oprez, i bili su, kako se pokazalo tokom ove godine, sasvim u pravu.
S obzirom na opšte poznatu činjenicu da moćne ekonomije sporije rastu od manje razvijenih, ne čudi podatak da je privreda Centralno-istočne Evrope (CEE) rasla skoro dvostruko brže od proseka EU. Ona je, naime, u 2017. poslovala sa manjim rizicima nego u prethodnoj godini i primetno većim prihodima i profitima. Ovo je zaključak desete po redu liste 500 najuspešnijih kompanija u ovom regionu koju objavljuje svetski lider u osiguranju potraživanja Coface.
Drugim rečima, u 12 analiziranih zemalja (Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Češka Republika, Slovačka, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Rumunija, Bugarska i Srbija) prosečan rast BDP-a iznosio je 4,5 odsto, što je za 1,4 odsto više nego godinu dana ranije. Coface procenjuje da će rast u tom regionu ostati stabilan i u 2018. godini, sa prognoziranih 4,1 odsto.

Rast zarada
U većini zemalja smanjena je nezaposlenost i porasle su zarade, a samim tim i privatna potrošnja. Sve ovo se odrazilo i na poslovanje 500 najvećih kompanija, koje su prošle godine imale promet od 652 milijarde evra, odnosno za čitave 72 miljarde više nego 2016. Među njima je najviše kompanija iz Poljske, Mađarske i Češke Republike, ali na listi se našlo i 10 kompanija iz Srbije.

Na pitanje šta je doprinelo poboljšanju krvne slike istočnih privreda teško je dati koncizan odgovor. Kao i u ostatku sveta, rast cene nafte se svakako odrazio na poslovanje preduzeća u CIE, ali i na rast inflacije. Poslodavci su reagovali na ovaj skok cena pa su povećane i zarade, pogotovo u onim zemljama koje muči veliki deficit radne snage, dakle u većini država ovog regiona. Stopa nezaposlenosti za 2017. u pojedinim zemljama CIE je bila niža od proseka EU (7,6 odsto) – u Češkoj je iznosila 2,9 odsto, u Mađarskoj 4,2 procenta, a u Poljskoj i Rumuniji po 4,9 odsto. Poslodavci su zbog toga pokušavali da privuku radnu snagu podizanjem zarada, što se vrlo brzo odrazilo na rast kupovne moći, a posledično i na rast proizvodnje.
Osim rasta potrošnje, na dobar rezultat privrede uticala je i spoljna tražnja za proizvodima iz CIE, najviše zahvaljujući oporavku evrozone i potražnji iz Rusije.
Svi navedeni uticaji doprineli su povećanju prometa najvećih 500 kompanija u CIE za 11,8 odsto, odnosno na 652 milijarde evra. Rast prihoda je zabeležilo 79,6 odsto preduzeća sa liste, dok su ostali stagnirali ili zabeležili pad. U pomenutim kompanijama profit je porastao za više od 16 odsto a broj zaposlenih za 4,7 odsto – na 2,4 miliona ljudi.
Takođe je smanjen i rizik od bankrota u najvećim centralnoistočnim kompanijama. Samo dva odsto njih nije preduzelo dovoljno mera da se zaštiti od ove mogućnosti, dok su ostala preduzeća i obazriva i dobro kapitalizovana.

Podignuta lestvica
Generalno gledano, najveće kompanije iz Centralno-istočne Evrope su u usponu koji, čini se, još neko vreme neće menjati putanju. Zbog toga je podignuta i lestvica za učestvovanje na listi top 500 kompanija – 2010. godine je njihov minimalni godišnji prihod morao biti iznad 354 miliona evra, da bi sada iznosio 445 miliona.