шаблоны joomla сайт визитка
Скачать Joomla 3 шаблоны бесплатно

 

uredjaj uredjaj

Ispitivanje fizičkih svojstava organskih prevlaka

Objavljeno u Nove tehnologije Napisano  Maj 01 2017 veličina teksta Smanji veličinu teksta Povećaj veličinu teksta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Klasu određuje debljina

Debljina prevlake se određuje uz pomoć elektronskog mernog instrumenta sa sondom. Merenje se provodi tako da se sonda nasloni normalno na površinu prevlake na 3 do 5 mesta, a na instrumentu se očita vrednost debljine prevlake

Ovim metodama određuju se sledeća fizička svojstva prevlake:  

debljina prevlake, adhezija, elastičnost, tvrdoća, savitljivost, sjaj, boja, otpornost prema udaru. Za svako navedeno fizičko svojstvo propisane su vrednosti koje mora posedovati organska prevlake na površini aluminijuma i čelika.

Određivanje debljine prevlake

 slika uredjaja

 

Debljina prevlake se određuje uz pomoć elektronskog mernog instrumenta sa sondom. Merenje se provodi tako da se sonda nasloni normalno na površinu prevlake na 3 do 5 mesta. Na instrumentu se očita vrednost debljine prevlake. Propisom Qualicoat predviđeno je da prevlake dobijene od laka u prahu treba da imaju sledeću debljinu:

-klasa 1 – 60 μm:

-klasa 2- 60 µm:

-dvostruka prevlaka praškastih sistema (klasa 1 i 2) – 110 µm:

-dvostruka prevlaka PVDF praškastih sistema – 80 µm.

 

Određivanje adhezije

Adhezija (prijanjanje) predstavlja meru interakcije (veze) između organske prevlake i površine aluminijuma i čelika. Ispitivanje adhezije vrši se unakrsnim prosecanjem prevlake (metoda rešetke) i otkidanjem prevlake (pull-off test).

Ispitivanje adhezije prosecanjem prevlake provodi se u skladu sa standardom EN ISO 2409. Postupak se sastoji u tome da se unakrsnim prosecanjem stvori rešetka od 6 paralelnih proreza na rastojanju: 1 mm za prevlake debele do 60 µm, 2 mm za prevlake debele od 60 do 120 µm, 3 mm za deblje prevlake. Kvalitet adhezije se izražava u stepenima od Gt0 do Gt5. Gt0 – nema odvajanja nijednog kvadrata u rešetki od površine aluminijuma i čelika; Gt5- odvojena površina prevlake unutar rešetke je veća od 65%. Uslov za prevlake na površini aluminijuma i čelika je Gt0.

                Ispitivanje adhezije otkidanjem (pull-off test) se zasniva na merenju sile pri kojoj dolazi do otkidanja prevlake od podloge  (standard ISO 4624). Prilikom kidanja deluje se silom istezanja u pravcu normalnom na površinu uzorka. Primenjena sila u momentu otkidanja se registruje, a površina odvajanja posmatra. Jačina na kidanje se izražava u MPa (N mm-2) . Što je potrebna veća sila za odvajanje prevlake od podloge, to je adhezija veća.

Određivanje elastičnosti prevlake

Elastičnost prevlake se određuje metodom dubokog izvlačenja po Eriksenu, a zasnovana je na merenju dubine utiskivanja tela definisanog oblika u metalnu ploču sa zaštitnom prevlakom (standard EN ISO 1529). Utiskujuće telo je čelična polulopta prečnika 10 do 20 mm koja se brzinom od 0,2 mm s-1 utiskuje u metalnu ploču (lim) sa suprotne strane od prevlake. Pločica sa prevlakom učvrsti se na aparat za dubinsko izvlačenje. Na ispitivanu pločicu postavi se vrh polulopte u nulti položaj. Polulopta se pritiskuje, pomera, a površina prevlake se posmatra kroz lupu koja uveličava do 10 puta. Kada se pojavi prva pukotina proces utiskivanja se zaustavi. Na uređaju se očita dubina utiskivanja.  Dubina deformacije pri kojoj dolazi do prve pukotine na prevlaci, u mm, je mera njene elastičnosti. 

Presek uređaja je prikazan na slici:

 uredjaj

Određivanje elastičnosti metodom dubokog izvlačenja po Eriksenu:

1 – matrica

2-uzorak lima

3-podloga

4-kupa sa poluloptom

5-ivica izvlačenja

h-dubina izvlačenja

 

Propis Qualicoat zahteva da se na prevlaci može pojaviti pukotina nakon što je istegnuta za 5 mm i više.

Određivanje tvrdoće prevlake

Tvrdoća prevlake određuje se uz pomoć dve metode: metoda amortizovanja oscilacija (standard ISO 1522) određuje površinsku tvrdoću i metoda utiskivanja tela za određivanje utiskujuće tvrdoće (standard EN ISO 2815). Vrednost utiskujuće tvrdoće određuje se utiskivanjem tela tačno definisanog oblika i dimenzija u prevlaku, a veličina otiska daje informaciju o otpornosti prevlake prema mehaničkim uticajima. Za razliku od površinske tvrdoće , utiskujuća tvrdoća se odnosi na celu masu prevlake.

Metoda po Buholcu ( Standard EN ISO2815) se sastoji u merenju pomoću mikroskopa dužine otiska na prevlaci koji ostavlja telo utiskivača tj. čelični točak određenog oblika i mase, za određeno vreme (35±5 s). Tvrdoća po Buholcu se iskazuje kao dužina otiska u mm ili kao njena reciprošna vrednost. Po propisu Qualicoat vrednost mora da bude veća ili jednaka 80.

Određivanje savitljivosti prevlake

Određivanje savitljivosti prevlake vrši se savijanjem metalnih pločica sa prevlakom preko čeličnih trnova, odnosno mandrela cilindričnog ili konusnog oblika različitih prečnika. Pločice se savijaju za 180O, sve do nastanka prsline ili odvajanja prevlake od podloge (standard EN ISO1519). Savijanje se izvodi postepeno, počevši od mandreala najvećeg prečnika, a zatim sve manjeg. Prečnici mandreala su propisani i kreću se od 32 do 2 mm. Pokazatelj savitljivosti predstavlja prečnik mandreala kod koga su nastale prve prsline, pri čemu se, ako do pucanja nije došlo ni kod najmanjeg prečnika navodi njegova veličina. Po propisu Qualicoat pucanje prevlake ne smije se desiti na mandrealima prečnika većeg od 5 mm za jednostruku prevlaku, dok kod dvostruke prevlake kod prečnika većeg od 8 mm.

Određivanje otpornosti prevlake na udar

Otpornost na udar prevlake na aluminijumu vrši se slobodnim padom kalibrisanog tega sa tačno određene visine. Određivanje otpornosti prevlake meri se indirektno (standard EN ISO 6272-1 i ASTM D 2794), određivanjem maksimalne visine, u metrima, sa koje slobodno može da pada teg mase 1 kg, a da pri tome ne izazove nikakvo mehaničko oštećenje prevlake. Rezultat se izražava u Nm. Dijametar udarnog tučka iznosi  15,9 mm. Po propisu Qualicoat  prevlaka mora da izdrži silu udara od 2,5 Nm, a da ne dođe do mehaničkog oštećenja. Dvostruka prevlaka mora da izdrži silu udara od najmanje 1,5 Nm.

Određivanje sjaja prevlake

Sjaj prevlake definiše se kao sposobnost površine prevlake da reflektuje svetlost koja na nju pada. Sjaj se meri refleksionim spektrofotometrom. Njegov rad se zasniva na merenju intenziteta reflektovanog zraka sa ispitivane površine u odnosu na zrak reflektovan sa referentne površine pod određenim uglom. Referentna površina je visoko polirana crna staklena pločica ravne površine, indeksa prelamanja 1,567, čija je vrednost sjaja označena sa 100. Merenja se vrše pri uglovima između upadnog zraka i normale na površinu uzorka od 20o, 60o i 85o, što zavisi od geometrije instrumenta (standard ISO 2813).

Klasifikacija sjaja data je u tabeli:

Klasifikacija sjaja prevlake.

Vrednost (jedinica sjaja)

Stepen sjaja prevlake

0

potpun mat

1-20

mat

21-40

polumat

41-60

polusjaj

61-80

sjaj

81-100

visoki sjaj

Pročitano 370 puta Poslednji put izmenjeno Poslednji put izmenjeno Maj 01 2017
Morate biti prijavljeni da bi mogli da ostavite komentar

Alupress newsletter

Prijavite se na naš newsletter i budite blagovremeno informisani o svim našim aktivnostima.
Avgust 19 2017 0

Opšte karakteristike aluminijuma i njegovih legura

U sve se meša Jedinstvena kombinacija osobina postavlja aluminijum i njegove legure među najprilagodljivije materijale…

Pratite nas na Facebook-u

Alupress newsletter

Prijavite se

Prijavite se na naš newsletter i budite blagovremeno informisani o svim našim aktivnostima.

Uslovi i politika privatnosti

Uslovi korišćenja portala: Uslovi 

Politika privatnosti: Saznaj više

Alu press d.o.o.

Alu press d.o.o.

Adresa: Nede Spasojević 7b

             11070 Novi Beograd

Tel/fax: +381 11 228 65 17
             +381 11 228 65 16

Mob tel: +381 63 279 605