Kondenzacija je verovatno jedan od najneprijatnijih problema koji se može dogoditi u kući. Zbog loše informisanosti o kondenzaciji, mnogi često pojavu vlage i buđi na zidovima pripisuju pogrešnim uzrocima

Kondenzacija najčešće se javlja u toku zimskih perioda posebno u predelima sa hladnom klimom. Svaki put kada temperatura napolju padne, vodena para se kondenzuje na unutrašnjoj strani stakla i kaplje preko okna na solbanke. To ne znači da su vaši PVC prozori i vrata loši, već naprotiv da izuzetno dobro dihtuju, što ukoliko provetravanje nije dobro dovodi do prezasićenja vazduha vlagom i stvaranja kondenzacije. Mogućnost da se pojavi kondenzacija je veća u prostoru gde postoji nekontrolisano isparavanje zbog kuvanja, sušenja veša, vlage u zidovima, povećanog broja saksija sa cvećem i eventualno povećanog broja ljudi u prostoriji. Ukoliko se kondenzacija pojavila na vašim prozorima postoje brojne mere koje možete preduzeti kao što su postavljanje izolacije na zidove, ugradnja ventilacije kao i ugradnja PVC prozora. Najbolje je primeniti sve mere, ali ukoliko niste u mogućnosti da to učinite odmah, najbolje je da utvrdite uzrok vlage i primenite odgovarajuču meru.

Poprečno provetravanje

Mnogi kupci PVC stolarije smatraju da se ugradnjom PVC prozora i vrata rešava problem kondenzacije, međutim to utiče na povećanje temperature u prostoru, ali neće rešiti problem velikog procenta vlage. Taj problem se u najvećem broju slučajeva može rešiti dodatnim zagrevanjem vazduha ili povremenim provetravanjem - otvaranjem prozora na kratko. Veoma je važno pravilno provetravanje prostorija u toku zimskog perioda. U toku dugih grejnih perioda treba izbegavati luftiranje pomoću prozora otvorenih na kip. Svež vazduh se najbolje obezbeđuje istovremenim otvaranjem svih prozora u trajanju od 3-4 minuta, koliko je dovoljno da se vazduh izmeni u prostoriji, a da ne dođe do rashlađivanja zidova. Dakle, otvorite odjednom u potpunosti sve prozore i vrata, i u kratkom vremenu napravite promaju tj. potpunu razmenu vazduha u prostoriji bez gubitka toplote u zidovima i nameštaju, kako bi se nakon toga brže povratla željena temperatura vazduha u prostoriji. Kako bi se smanjili energetski gubitci, isključite grejanje tokom provetravanja. Pokušajte postići ‘’poprečno provetravanje’’ što znači da biste trebali otvoriti sobna vrata ili prozor na suprotnoj kako bi nastala promaja. Na taj način vlažni vazduh iz prostorije se meša sa svežim, hladnim i suvim vazduhom spolja. Nakon nekoliko sati vazduh ponovno upija određenu količinu vodene pare tako da se ponovo javlja višak vodene pare. Tada postupak provetravanja možete ponoviti ( zapamtite dnevno 3-5 puta). Znatno poboljšanje postiže se najčešće nakon dve do tri nedelje. Prostorije koje se nalaze na severnoj strani bi zimi trebalo jače grejati i provetravati jer se one više hlade. Isti slučaj je i sa prostorima sa većim udelom vlage (kupatilo, vešeraj i sl). Efikasno provetravanje smanjuje gubitke energije i ostvaruje uštedu u troškovima grejanja.

Negativne posledice

Savremena istraživanja pokazuju da je u 54% slučajeva nekvalitetnog vazduha u unutrašnjim prostorima krivo nedovoljno provetravanje. U svakom domaćinstvu nastaje vodena para kako zbog obavljanja svakodnevnih poslova (kuvanje, tuširanje, pranje, itd.), bilo zbog sušenja građevinske konstrukcije, bilo zbog disanja – jedna četvoročlana porodica dnevno proizvede/pošalje u svoj životni prostor prosečno 10 litara vode u obliku vodene pare. Kondenzacija se pojavljuje na najslabije zaštićenim mestima na ivicama stakla, a ako takvi uslovi traju duže vrieme dolazi do pojave buđi. Nedovoljno provetravanje prostora znači ima više negativnih posledica, kao što su smanjeni ugođaj i zdravlje ljudi prostorima, previše vlage lako prouzrokuje nastanak buđi i s tim posredno štetu na izloženim delovima objekta. Posebno štetno je delovanje vlage na drvo i drvene prozore. Zato je jedna od prvih mera koju bi trebalo preduzeti u borbi protiv kondenzacije ugradnja PVC ili aluminijumskih prozora.

Zamena stolarije

Kada se govori o zameni stare drvene stolarije novom PVC ili aluminijumskom stolarijom, treba uzeti u obzir nekoliko činjenica vezanih za pojavu kondenzacije, a o kojima treba na vreme misliti. Kondenzacija je verovatno jedan od najneprijatnijih problema koji se može dogoditi sa starom drvenom stolarijom, posebno u predelima sa hladnom klimom. Svaki put kada temperatura napolju padne, vodena para se kondenzuje na unutrašnjoj strani stakla i kaplje preko okna na solbanke. Vremenom vlaga oštećuje boju prozora i samo drvo, a u ekstremnim slučajevima može dovesti i do truljenja okvira prozora. Kondenzacija može dovesti u periodima mraza i do formiranja leda u samom drvetu, što u nekim slučajevima rezultira zamrzavanjem prozora do te mere da se on ne može otvoriti.

Kondenzacija može da se kontroliše na dva načina:

1. Podizanje temperature površine prozora.
Ako je temperatura unutrašnje površine prozora viša, onda je mogućnost pojave kondenzacije manja. Prozori sa više-komorskim sistemom održavanju toplotu unutrašnje strane prozora, zahvaljujući specifičnoj osobini PVC-a i vazduhu u šupljinama. Termoizolaciono staklo i niskoemisiono staklo podižu temperaturu unutrašnje površine stakla, pa ne može doći do zadržavanja hladnoće na prozorskom staklu i početka formiranja kondenzacije.

2. Smanjenje vlage na njenom izvoru.
Postoji puno izvora vlage u kući. Brisanje poda kuhinje, na primer, proizvodi 1 litar vodene pare, tuširanje ili kupanje oko četvrt litre, kao i pranje sudova. Četvoročlana porodica proizvede samo disanjem vlagu koja iznosi četvrt litra vode i to samo za jedan sat. Potrebno je samo 2,5 litara vode da bi se vlažnost prostorije od 93m² podigla sa 15% na 60%. Iako se relativna vlažnost vazduha koncentriše tamo gde se stvara, na kraju se širi kroz celu kuću. S obzirom na veliko oslobađanje vlage, veoma je teško kontrolisati njenu količinu u kući. Stoga su PVC prozori najbolje rešenje za odbranu od kondenzacije. Preporučeni procenat vlažnosti u vazduhu pri temperaturi prostorije od 20 stepeni i spoljašnjoj temperaturi od -12 C do -7C iznosi maksimalnih 35%, a pri temperaturi od -7C do 4C procenat vlažnosti ne bi trebalo da bude veći.

Vlaga u vazduhu

Vlažnost vazduha u radnoj ili stambenoj prostoriji je pored temperature, jedan od elemenata koji utiču na stvaranje atmosfere pogodne za život i rad. Ako je sadržaj vlage u prostoriji nizak, disajni putevi se suše, što utiče na stvaranje napetosti. Visoka vlažnost, sparna atmosfera takođe je neprijatna. Granice u kojima se čovek oseća prijatno kreću se izmeu 30 i 65 odsto relativne vlage. S druge strane, teži se da kada je hladno ne dođe do zamagljivanja prozora. Postavlja se pitanje pod kojim uslovima dolazi do zamagljivanja? Vazduh sadrži uvek izvesnu količinu vodene pare, a maksimalna količina vlage koju može da primi određena količina vazduha zavisi od temperature. Ukoliko je sadržaj na određenoj temperaturi manji od maksimalnog, znači da je vazduh nezasićen vodenom parom. Ako vazduh sadrži više vodene pare nego što odgovara određenoj temperaturi onda je prezasićen, i višak se izlučuje u vidu finih kapljica. Ako se vazduh hladi, a pri tome mu se ne menja apsolutna vlažnost, u jednom momentu, na određenoj temperaturi postaje zasićen. Pri daljem hlađenju dolazi do kondezacije, tj. višak vlage se izdvaja na okolnim predmetima u vidu rose. Isti uslovi vladaju na površini staklenog okna, ako temperatura stakla zbog hlađenja hladnim vazduhom spolja (zimi) opadne ispod temperature zasićenog vazduha (u prostoriji koja je zagrejana), tj. prekorači se tačka rose, vlaga iz vazduha će se kondezovati na unutrašnjoj površini stakla i u tom slučaju staklo će zamagliti.

Pojava plesni (buđi) je povezana sa vlagom. Postoji puno razloga za pojavu plesni:

• zaostala vlaga u objektu,
• prisustvo spoljašnje vlage
• prisustvo vlage iz zemlje
• oblaganje spoljašnjih zidova
• prevelika količina vlage u stanu usled neadekvatnog luftiranja i načina življenja…

Ovako nastalu vlagu treba odstraniti luftiranjem najmanje tri puta dnevno:

• ujutru nakon ustajanja, da bi se tokom noći stvorena vlaga od ljudi i biljaka odstranila;
• još jednom u toku dana, npr. posle dolaska kući;
• pre spavanja.

PROZOR NIJE GREJALICA

Uopšteno je mišljenje je, da zamena stolarije novom aluminijumskom ili PVC stolarijom ne bi smela da prouzrokuje nikakve negativne pojave. Smatra se da takva zamena može čak i da pomogne uštedi sredstava, koje smo do sada plaćali za grejanje. Treba biti svestan, da prozor ne zamenjuje grejalicu ili centralno grejanje. Čak i najbolji prozor može doprineti značajnom ograničenju količine trošenja toplotne energije pod uslovom osiguranja odgovarajućih faktora korišćenja. U slučaju nepravilnog korišćenja stolarije i prostorije sami sebi nanosimo štetu. Osim šteta koje će nastati kao rezultat kondenzacije vodene pare iz vazduha pod odgovarajućim okolnostima, stvaramo takođe "neugodan miris" kojem će razne vrste bakterija imati odgovarajuće uslove za razvoj.