Klimatske zone su  klasifikovane u  funkciji godišnje solarne energije koja pada na horizontalnu površinu i prosečne temperature najtoplijeg meseca u godini.

U ovom tekstu,  opisane su osnovne karakteristike Standarda sa aspekta klime. Zbog toga su dve različite klimatske zone M (umerena klima) i S (oštra klima) za Evropu date u tabeli.

Tabela :  Klasifikacija klimatskih zona u Evropi 

Način klasifikovanja za umerenu klimu, podrazumeva da godišnja solarna energija na horizontalnu površinu mora da bude < 5 GJ/m² i prosečna temperatura najtoplijeg meseca godine mora biti < 22 ºC.

Ako je godišnja solarna energija na horizontalnu površinu > 5 GJ/m² ili prosečna dnevna maksimalna temperatura najtoplijeg meseca godine > 22 ºC, klima se klasifikuje kao surova.

Napomena 1: Profili koji su projektovani da budu korišćeni u surovoj klimi (S), mogu takođe biti korišćeni u umerenoj klimi (M).

Napomena 2: U zemljama gde postoje dve klimatske zone profili projektovani za umerenu klimu ne mogu biti korišćeni u klimatskoj zoni sa surovom klimom (S).

Metod računanja zbog određivanja doze zračenja i vremena koje je korišćeno za veštačko starenje opisuje sve neophodne procedure računanja trajanja izlaganja potrebnog zbog procenjivanja otpornosti u umerenoj (M) i surovoj (S).

Osetljivi proračuni

Klimatske zone su  klasifikovane u  funkciji godišnje solarne energije koja pada na horizontalnu površinu i prosečne temperature najtoplijeg meseca u godini.

Zbog  ovog   proračunavnja  napravljene  su  sledeće  pretpostavke  za   godišnju  solarnu energiju:

- za umerenu klimu procenjena količina solarne energije je 4 GJ/m²/god

- za surovu klimu procenjena količina solarne nergije je 6 GJ/m²/god  

Zbog poređenja  ovih  koeficijenata  sa  uobičajenom  praksom kod  veštačkog starenja, neophodno je razmotriti, ne ukupnu solarnu radijacionu energiju, nego deo koji pada i u ultravioletni  i  vidljivi  region  između  300  nm  i 800 nm.  To  predstavlja oko  60  odsto  ukupne  solarne  energije  radijacije. Zatim je izvršena  dalja korekcija faktorom 67 odsto zbog činjenice da ova  radijacija sva ne deluje pri višim letnjim temperaturama i tako će biti manji efekat oštećenja površina.

Tabela:  Preporučene doze zračenja za talasne dužine između 300 nm i 800 nm

Uređaji za veštačko starenje imaju  ozračenost prosečnog vremena od  1  W/m²  u obasti od 300 nm do 800 nm u izloženom vremenu datom u sledećoj tabeli.

Tabela : Preporučeno vreme izlaganja za talasne dužine između 300 nm i 800 nm

Gde je I = 550 W/m², srednji ekvivalent zračenja za 5 godina, tada je potrebno sledeće vreme izlaganja:

- za umerenu klimu (M); vreme izlaganja  je  cca  4000 h

- za  surovu  klimu (S);  vreme izlaganja je cca  6000 h

Fenomen promenljivosti

Ovaj metod računanja predstavlja samo aproksimativan način ocenjivanja. Iako su uključeni zahtevi kao logična osnova, ipak je prirodno starenje fenomen promenljivosti zavisan od lokacije, zasenčenja itd.