“Energetska kriza” je izazvala potrebu preispitivanja potrošnje u svim sektorima, jer u svakom od njih postoje široke mogućnosti za racionalizaciju i štednju energije. Međutim, kao što  pokazuju svetska iskustva, najveće mogućnosti leže u sektorima industrije i opšte i široke potrošnje, a nešto manje u sektorima saobraćaja i poljoprivrede. Ovo svakako ne znači da svaka zemlja ne treba da ispita sopstvene mogućnosti za racionalno korištenje, odnosno da utvrdi mesta najveće neracionalnosti u korištenju energije.

Lična i opšta potrošnja

Sektor lične opšte potrošnje predstavlja često i najvećeg potrošača energije, kod kojeg su moguće značajne uštede. Prema podacima Ekonomske Komisije UN za Evropu (kojoj pripadaju i SAD i Kanada) potreba energije samo za stambene i poslovne zgrade iznose oko trećine ukupne potrošnje energije, odnosno te zgrade su učestvovale sa trećinom u ukupnoj potrošnji čvrstih goriva, petinom u potrošnji tečnih goriva, skoro polovinom u potrošnji prirodnog gasa, preko 40 odsto u potrošnji električne energije i sa približno četvrtinom ukupno distribuirane toplotne energije iz daljinskih sistema (pri čemu u proračun nisu uzete zgrade koje se koriste u industriji i poljoprivredi). Pri tome je oko 86 odsto energije utrošeno u stambenim zgradama odlazilo za potrebe grejanja, a u poslovnim zgradama je taj procenat neznatno niži (82 odsto).

Povećanje stanovništva, razvoj standarda i kvaliteta življenja dovodi do sve većih potreba za energijom u ovom sektoru i pored sprovođenja mera racionalnog korištenja energije. Naravno taj porast je realno blag, jer su i odgovaraju}e stope rasta minimalne ili nulte. To je posledica i manje efikasnosti mera racionalnog korištenja energije u ovom sektoru u odnosu na sektor industrije, veće inertnosti u realizaciji mera, mnogobrojnosti potrošača energije, potrebe za ve}im individualnim ulaganjima, slabe zainteresovanosti i aktivnosti državnih organa u pogledu propisa i standarda, kao i kreditne politike.

Mnoge mere i aktivnosti u pogledu racionalnosti korištenja energije su vezane i za promenu načina življenja, smanjenje komfora i promenu navika, što zahteva vreme i bolju informisanost.

Moguće mere koje su primenljive u svim zemljama u sektoru lične i opšte potrošnje svode se na:

1. Bolju izolaciju zgrada i smanjenje toplotnih gubitaka
2. Poboljšanje stepena korisnosti lokalnih uređaja za grejanje
3. Korištenje otpadne toplote
4. Stimulisanje razvoja centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom i kombinovane proizvodnje toplotne i električne enrgije
5. Racionalnije urbano planiranje novih stambenih naselja
6. Korišćenje toplotnih pumpi za potrebe grejanja, klimatizacije i hlađenje
7. Centralizovano snabdevanje potrošnom toplotnom vodom
8. Poboljšanje kontrole i regulacije grejanja, pripreme potro{ne tople vode, ventilacije i klimatizacije
9. Premenu novih i obnovljivih izvora energije
10. Poboljšanje energetskih karakteristika uređaja za grejanje i električnih uređaja
11. Primena pasivne “solarne arhitekture”, itd.

Imajući u vidu značaj ovog sektora u ukupnoj potrošnji energije, potrebno je nastaviti napore na racionalnom korišćenju i štednji energije, jer su prisutne velike mogućnosti, kako u pogledu potreba grejanja, tako i za kuvanje, osvetlenje i ostale komunalne potrebe. Tim pre što preko ¾ ukupne potrošnje energije predstavlja zagrevanje prostorija i vode, a to su niskotemperaturne potrebe (najvećim delom ispod 100 stepeni celzijusa) koje je lako obezbediti primenom različitih izvora energije, što omogućuje i značajnu supstituciju goriva.

Štednja energije

U ovom sektoru potrošnja energije će u značajnoj meri zavisiti od rasta fonda zarada, njihove starosti i opremljenosti. Sve nove zgrade mogu se projektovati i graditi da budu energetski mnogo efikasnije od postojećih. Princip štednje energije bi trebalo da bude primenjen kao normalna stvar pri izgradnji novih zgrada, odnosno kada se stare zgrade, renoviraju, jer su to već proverene i poznate tehnologije (bolja izolacija, optimalni oblik, manja zastakljenost, primena “solarne arhitekture”, veći kvalitet gradnje, itd.). Ukoliko se pri projektovanju vodi računa o pasivnom korištenju sunčeve energije, o pogodnoj orijentaciji zgrade, o osvetlenju, itd. biće moguće ostvariti i do 30 odsto uštede u poređenju sa postojećim zgradama odgovarajuće veličine oblika i termičkih karakteristika.

Ipak najveći deo uštede mora da se postigne u već postojećim objektima, koji će se i dalje koirstiti, bez obzira što su građeni u doba jeftine energije i sa niskim standardima toplotne zaštite. Više od 2/3 zgrada koje će se koristiti u narednom periodu, već sada su u upotrebi, a mere politike racionalizacije energije treba da se usmere u pravcu adaptiranja postojećeg fonda zgrada (bolja izolacija, zaptivanje prozora i vrata i sl.).

U gotovo svim razvijenim zemljama, na izgled budućih zgrada uticaće čitav niz propisa i standarda vezanih za štednju energije, kao i zakonodavstvo i određeni stručni kodeksi. Mnoge zemlje su pored propisa vezanih za izgradnju novih zgrada, donele odgovarajuće programe vezane za rekonstrukciju i revitalizaciju postojećeg stambenog fonda, u cilju da obezbede bolje termičke karakteristike, da obezbede efikasnije grejanje i manje toplotne gubitke. Neposredne efekte nije odmah lako uočiti, ali se već oseća smanjenje zahteva za potrebnom energijom,

Topla voda, živa zgoda

Posle grejanja značajan potrošač energije je priprema potrošne tople vode, čiji se udeo u razvijenim zemljama kreće od 10 do 20 odsto. Izolacijom cevi i slavina, efikasnijim uređajima, boljim projektovanjem i održavanjem može se značajno uticati na smanjenje potrošnje energije. Za zagrevanje potrošne tople vode moguće je koristiti i sunčevu i geotermalnu energiju, kao i otpadnu toplotu.

Relativno mali deo energije utrošen u domaćinstvima otpada na kuvanje (3 do 5 odsto). Energija korišćena za kuvanje iznosi oko 5 MJ/danu po stanu i ne očekuje se njeno veće povećanje. Istovremeno se očekuje da će doći do poboljšanja karakteristika uređaja koji se danas koriste u te svrhe.

Mali udeo u energetskoj potrošnji ima elektirčno osvetlenje i pogon električnih uređaja, i kreće se u većini razvijenih zemlja od 5 do 10 odsto. Osnovni razlog je stalno poboljšanje karakteristika svetlećih uređaja i aparata za domaćinstvo, koji su značajno poboljšali svoje energetske karakteristike. Međutim, još uvek u mnogim zemljama postoje električni uređaji, koji su zastarelih karakteristika i koji troše relativno značajne količine energije, te predstavljaju područje mogućih racionalizacija, prvenstveno u skladu sa ekonomskim mogućnostima društva da izvrši supstituciju postojećih uređaja novim i kvalitetnijim.