Značaj reciklaže aluminijuimskog otpada

U cilju zaokruživanja „životnog“ ciklusa aluminijumskih proizvoda vrlo važnu ulogu ima reciklaža aluminijuma, odnosno aluminijumski otpad

Mnogi proizvođači aluminijumske stolarije u saradnji sa svojim kupcima, su pokrenuli  aktivnosti  otkupa aluminijumskih otpadaka koji nastaju prilikom prerade aluminijumskih profila u gotove proizvode.  Od prikupljenog alumijumskog otpada preradom se dobijaju aluminijmske legure u bloku. Preradom ovih legura ponovo se dobijaju odgovarajući aluminijumski profili,a na ovaj način se direktno učestvuje u očuvanju čovekove okoline.

Vrste aluminijumskog otpada za reciklažu

Na prvom mestu se nalaze takozvani „meki“ otpadni profili od proizvoda dobijenih plastičnom deformacijom prilikom procesa  valjanja, presovanja i izvlačenja.

• otpad (bojeni i nebojeni) u vidu delova od profila i limova bez plastičnih primesa,
• otpad (bojeni i nebojeni) u vidu delova od profila sa termoprekidom,
• otpad u vidu žice ili užeta i sl.

Slede takozvani „tvrdi“ otpadni profili od proizvoda dobijenih livenjem.

• otpad od delova motora sa unutrašnjim sagorevanjem (očišćeni od drugih primesa i ulja),
• otpad od delova vozila, mašina i konstrukcija bez gvozdenih i cinkanih elemenata,
• otpad u obliku komada čija je osnova aluminijum ili njegove legure i sl..

Izrada legura aluminijuma preradom aluminijumskog otpada

Preradom gore  navedenih vrsta otpada najčešće se dobijaju sledeće vrste legura:

• aluminijumski blok za dezoksidaciju različitog sadržaja aluminijuma (od 95% pa do 99% Al),
• legura AlSi11Cu2(Fe) (oznaka EN AC 46100) poznatiju kao L132,
• legura AlSi9Cu3(Fe) (oznaka EN AC 46000) poznatiju kao L226 ili DIN 226,
• legura AlSi12(b) (oznaka EN AC 44100) poznatiju kao L11 ili DIN 230,
• legura AlSi12Cu1 (oznaka EN AC 47100) poznatiju kao L231 ili DIN 231,