Organski lakovi u prahu ušli su u masovnu primenu šezdesetih godina. Nametnuli su se u primeni zbog niza prednosti u odnosu na postojeće tečne lakove (boje). Glavni pokretači masovne primene lakova u prahu su pre svega zaštita čovekove okoline, ekonomičnost, kvalitet dobijene prevlake, primenjeni materijali i aplikativne tehnike. 

Prednosti lakova u prahu u odnosu na tečne lakove:

• netoksični su
• dobra postojanost na atmosferske uticaje
• poboljšana koroziona otpornost
• zanemarljiv gubitak sjaja i dobra stabilnost nijanse boje
• smanjeni troškovi
• naknadna obrada profila i limova ne utiče na kvalitet prevlake
• sigurnost pri transportu
• značajno smanjenje gubitaka u procesu nanošenja laka u prahu na površine
• manje kapitalne investicije u tehnološko postrojenje  za nanošenje i pečenje laka u prahu
• poboljšane mehaničke karakteristike
• povećana dugotrajnost prevlaka
• povećana elastičnost prevlaka
• mogućnost postizanja precizne debljine prevlake
• lakovi u prahu nemaju rastvarač i nisu zapaljivi, čime je smanjena mogućnost nastanka požara i eksplozije.

Nedostaci lakova u prahu:

• mala debljina prevlake
• teškoće u zaštiti delova predmeta na koji se ne nanosi lak u prahu
• teško ostvarivo lakiranje delova predmeta različitim nijansama laka u prahu
• potrebna je visoka temperatura polimerizacije (pečenja) laka u prahu , t=160-200^oC. 

Generalno opredeljenje za upotrebu lakova u prahu  je diktirano:

• tržišnom tražnjom
• industrijskim zahtevima i standardima
• cenom koštanja proizvoda

VRSTE LAKOVA U PRAHU

U principu svi lakovi u prahu su sastavljeni od četiri osnovne komponente: vezivo ( smola + očvršćivač), pigmenti, punilac, aditivi. 

Vezivo, čine smola+ očvršćivač zajedno i oni određuju osnovne karakteristike prevlaka.

Pigmenti, mogu biti anorganski ili metalni  i organski, zavisno od zahtevane boje i prozirnosti prevlake.

Punilac, poboljšava hemijske i mehaničke karakteristike prevlake.

Aditivi, se dodaju u malim količinama za poboljšanje nekih karakteristika: reljefnosti, sjajnosti, UV stabilnosti i dr. 

Svi lakovi u prahu mogu se podeliti u dve grupe:

• termoučvršćujući (termosetting), koji usled zagreavanja hemijski reaguju
• termoplastični (termoplastic), koji se usled zagreavanja tope

U praksi se najčešće koriste termoučvršćujući lakovi u prahu, a dele se na:

• epoksidne
• poliestarske
• epoksi-poliestarske (hibridne)
• poliuretanske

Epoksidni lakovi u prahu nastaju kombinacijom epoksidnih smola bisfenolnog tipa i dicijandiamida. Pokazuju dobru otpornost prema hemikalijama, slanom prskanju, tropskim vremenskim uslovima i dobre mehaničke osobine. Međutim, nisu otporni prema dejstvu atmosferskih faktora, pa se i ne koriste za spoljašnju upotrebu.

Poliesterski lakovi u prahu nastaju kombinacijom poliesterskih smola i triglicidil izocijanaturata (TGIC) kao očvršćivača. Pokazuju dobru postojanost sjaja i nijanse prema atmosferskim uticajima (kiša, sneg, velike temperaturne promene, UV-zračenje), pa su našli primenu u zaštiti predmeta izloženih spoljašnjim vremenskim uslovima.

Epoksi-poliesterski lakovi u prahu nastaju kombinacijom epoksidnih i polesterskih smola. Pokazuju znatno bolje osobine u odnosu na epoksidne lakove u prahu, a neke osobine su čak i bolje u odnosu na iste kod poliesterskih lakova u prahu (bolje razlivanje, otprornost prema hemikalijama i pogodni su za dekorativnu zaštitu zbog bolje disperzibilnosti).

Poliuretanski lakovi u prahu nastaju kombinacijon poliuretanskih smola i izocijanata i odlikuje ih dobra otpornost prema spoljašnjim vremenskim uslovima, a naročito hemijska otpornost.

Tabela: Poređenje karakteristika pojedinih lakova u prahu

Poliesterski lakovi za plastifikaciju

Na osnovu zahtevanog kvaliteta organskih prevlaka na aluminijumu i  čeliku u praksi se koriste poliesterski lakovi u prahu za plastifikaciju  konstrukcija koje su izložene atmosferskim uticajima (vrata, prozori, fasade, krovovi...), dok se za plastifikaciju konstrukcija koje se koriste unutar objekata koriste epoksi-poliesterski lakovi u prahu.