U vreme niskih cena energije, pre tzv. energetske krize, u globalnim investicionim i ekploatacionim troškovima građevinskih objekata nije se isticala neophodnost gradnje sa naglašenom konzervacijom energije. Danas je drugačije pa ćemo dati kratku analizu mogućnosti uštede energije za grejanje i klimatizaciju poboljšavanjem kvaliteta prozora i vrata na fasadama zgrada. To poboljšanje se posebno postiže korišćenjem prozorskih konstrukcija od tvrdog PVC–a i modernom tehnologijom njihove ugradnje.

Moramo se oštro prekalkulisati, pri čemu dolazi do nepobitnog zaključka da se ne isplati štedeti na kvalitetu objekta, jer je to u globalu preskupo, prvenstveno u pogledu utroška energije. Ako tome dodamo činjenicu da mi uvozimo oko 35 odsto energije, onda štednja kroz gradnju objekta boljeg kvaliteta dobija dodatni i verovatno ne manji značaj.

Veliki gubici energije

U početku su kod nas u građevinarstvu olako primali uzbune u sektoru energetike. Smatralo se da ovako veliki procenat od 30 odsto u ukupnoj potrošnji energije, koji je evidentiran u svim razvijenim zemljama, kod nas ne postoji. Ubrzo se pokazalo da ima i te kakvog osnova da se ovom problemu ozbiljno pristupi. Pretpostavlja se da je učešće potrošnje u sektoru građevinarstva preko 50 odsto od ukupne potrošnje energije. Utvrđeno je da su najveći gubici vezani za fasadne prozore i vrata, koji su naročito izraženi kod viših spratova (iznad petog sprata).

Činjenica je da se savremena stolarija, namenjena štednji energije i zvučnoj zaštiti, ne može ostvariti bez poklanjanja značajne pažnje zaptivanju prostora između krila i rama, rama i zida i da se ključ problema traži i nalazi u smanjivanju transmisionih gubitaka (korišćenjem višekomornih profila–preko pet komora,ugradnjom novih termoizolacionih stakala) i boljom tehnologijom ugradnje. Na osnovu analiza i rezultata merenja može se konstatovati da potrebe za energijom za grejanje prouzrokovane gubicima kroz stolariju, iznose oko 15  odsto ukupnih zahteva zemlje. To je veličina koja ukazuje da se problematici kvaliteta stolarije i adekvatnoj ugradnji zaista mora pristupiti sa većom pažnjom. U tom smislu neophodna je proizvodnja stolarije od kvalitetnog PVC–a, kao i proizvodnja termoizolacionog stakla, kod koga je jedno od stakala niskoemisono, a prostor između stakala je punjen argonom.

Strogi propisi

Želimo naglasiti da su  se  propisi  u  EU u zadnjih deset godina pooštravali, i ne mogu se u  stambene  objekte  ugraditi   prozori  koji   imaju  veći   koeficijent  prolaza  toplote  od k = 1,1 W/m²K.  Nedavno su u Sloveniji pooštrili propise u odnosu na EU i prozori moraju imati koeficijent prolaza toplote manji ili jednak 1,0 W/m²K. Nažalost naš postojeći JUS U.J5. 600 se nije menjao u zadnjih dvadeset godina i on zahteva k prozora manji od 2,0  W/m²K.

Transmisioni gubici toplote

Primer uštede energije 1 m² PVC prozora u poređenju sa Al i Al prozora sa prekinutim termičkim mostom. Analiza važi samo sa aspekta transmisionih gubitaka toplote.

Šestokomorni profil

k = 1,12 W/m²K

Četvorokomorni profil

k = 1,32 W/m²K

Standardno izolaciono staklo (Float 4 mm + 15 mm Vazduh + 4 mm Float)

k = 2,8 W/m²K

Izolaciono staklo (Float 4 mm + 15 mm Argon + 4 mm Low–E)

k = 1,1 W/m²K

Standardni Al profil  k = 5,8 W/m²K

Al profil sa prekinutim termičkim mostom k = 2,6 W/m²K

Nekoliko primera uštede

Poređenje termoizolacionog stakla (Float 4 mm + 15 mm Argon + 4 mm Low–E) sa klasičnim izolacionim staklom (Float 4 mm + 15 mm Vazduh + 4 mm Float)

ΔQ = (k₁ –  k₂ ) · A · Δt  · τ · n

k₁ = 2,8 W/m²K

k₂ = 1,1 W/m²K

A   = 1 m² – površina stakla

Δt  =  (t_un – t_psp) =  20  ºC – 4,7  ºC = 15,3 ºC     

t_un   = 20  ºC – unutrašnja projektna temperatura

t_psp = 4,7 ºC – prosečna spoljna temperatura u sezoni grejanja 

τ   = 16  h – broj sati grejanja u toku dana

n  = 200 – broj dana grejanja

Ako ovu  metodologiju  primenimo  na  kuću  površine  od  100  m²  ( površina stakla cca

12 m²) dobićemo potrošnju goriva od 100 l. Korišćenjem ovih stakala na 100 000 m² površine stanova uštedelo bi se 100 000 l tečnog goriva. Upotrebljena investicija bi se isplatila za 1 godinu grejanja.

Prednosti PVC stolarije u odnosu na drvenu stolariju

- veća trajnost i bolja funkcionalnost

- bolja toplotna i zvučna propustljivost, kao i manja propustljivost vazduha i vode

- otpornost na hemikalije

- uklapanje prozora u sve materijale fasada

- jednostavna i funkcionalna ugradnja, kao i lako održavanje

- nema potrebe za bojenjem, kao kod drvene stolarije

- PVC profili zadovoljavaju najrigoroznije zahteve standarda (DIN, RAL i EN).

Eliminisanje kondenzacije

Korišćenjem višekomornih profila kao i termoizolacionog stakla se značajno eliminiše kondenzacija. Pri normalnim uslovima stanovanja do kondenzacije na unutrašnjoj strani stakla (prema prostoriji) neće doći ni pri spoljnim temperaturama – 10 ºC. Zbog toga kupovina fasadnih prozora i vrata koji su proizvedeni od PVC profila nije trošak, nego ušteda.

Rezultati merenja

Na osnovu analiza i rezultata merenja može se konstatovati da potrebe za energijom za grejanje prouzrokovane gubicima kroz stolariju, iznose oko 15 % ukupnih zahteva zemlje. To je veličina koja ukazuje da se problematici kvaliteta stolarije i adekvatnoj ugradnji zaista mora pristupiti sa većom pažnjom.