U poslednje vreme mnogo se govori o tzv. dvostrukim ili double skin fasadama. Kako se može zaključiti iz samog naziva, dvostruke fasade su sastavljene od dve staklene fasade koje odvajaju među prostor, odnosno jedna fasada je postavljena ispred druge. Takvo postavljanje omogućuje  mnoge prednosti : dugotrajnost, veću ekološku zaštitu, bolju toplotnu i zvučnu izolaciju, prirodno kruženje vazduha i korišćenje prirodnih energetskih izvora.

Zbog toga je potrebno bliže razmotriti neke od prednosti takvih fasada.

• Prirodna ventilacija

Budući da prvi ili spoljni deo fasade štiti celu zgradu od prirodnih uticaja (vetar,kiša, sneg itd.), prozori na zgradi mogu se držati stalno otvoreni. Vazduh neprekidno kruži međuprostorom fasade i omogućava prirodnu ventilaciju, kao i dotok vazduha u zgradu.

• Bolja zvučna izolacija

I u ovom slučaju fasada ima ulogu štita jer smanjuje buku sa ulice. Uz pravilan izbor stakla, sa otvorenim prozorima kod dvostruke fasade postižu se slični akustični rezultati kao uz zatvorene prozore na klasičnoj fasadi.   

• Smanjivanje korišćenja energije pri hlađenju zgrade

Neprekinut tok vazduha, kao i mogućnost noćnog hlađenja smanjuje temperaturu unutar zgrade. Tako se štedi energija za rad klima-uređaja.

• Korišćenje sunčeve energije

Smeštanjem fotostakla pretvara se sunčeva energija u električnu i smanjuju se troškovi i korišćenje električne energije. Kao što smo već spomenuli, dvostruka fasada je prikladna i za zimsko i za letnje vreme. U oba uslova godišnjih doba najbolje se koriste prirodni izvori za sigurnu udobnost unutar zgrade.

Zbog toga treba razmotriti način na koji dvosloljni sistem deluje u oba klimatska uslova.

• Letnji, odnosno topli klimatski uslovi

Ako se želi uspešno ograničiti prekomerno zagrevanje, najpre se mora odrediti izvore toplote. Mogli bismo ih podeliti na spoljne i unutrašnje uticaje. Glavni spoljni faktor zagrevanja unutrašnjosti sigurno je sunce koje prodire kroz staklene površine i zagreva unutrašnjost. Ako je reč o kancelariji, treba imati na umu i različite unutrašnje uticaje, kao što su, kompiuter, rasveta, ljudska toplota itd. koji takođe proizvode toplotu. Za ograničavanje spoljnih uticaja dvostruke fasade pružaju veliki broj rešenja. Prva je, koju smo već spomenuli, kruženje vazduha između fasada. Dvostruke fasade dopuštaju i mogućnost smeštanja žaluzina u međuprostor. Spoljnja fasada tako štiti žaluzine od vetra i omogućava njihovo postavljanje na višim spratovima. Vrlo  uspešan izvor hlađenja je i tzv. noćno provetravanje. Osnovni koncept ove metoode je da se  prozori ostave otvoreni uveče , kad se vazduh ohladi. Takvo kruženje omogućava dotok svežeg vazduha u unutrašnjost zgrade. Zbog spoljne fasade, koja štiti zgradu od vremenskih i drugih nepovoljnih uticaja, možemo biti bez brige. Slično provetravanje je moguće i tokom dana, iako zbog viših temperatura vazduha nema iste rezultate kao noćno hlađenje. Stakla omogućavaju kontrolu svetlosti i sunčeve energije, kao i brojna estetska rešenja. Kao primer mogu se izdvojiti refleksna stakla koja, osim kontrole, proizvode i refleksni učinak, čime se onemogućava pogled u unutrašnjost zgrade.

• Zimski, odnoso hladni klimatski uslovi

Najveća prednost dvostrukih fasada u odnosu na jednostruke je u njihovoj mogućnosti korišćenja sunca kao prirodnog izvora. Sunce zagreva vazduh koji se skuplja u međuprostoru između fasada, čime smanjuje gubitak toplote i time povećava toplotnu izolaciju zgrade. Manji gubitak energije znači i manje korišćenje energije za zagrevanje te zgrade, posredno, i smanjeno opterećivanje okoline dimom. I u ovom slučaju je vrlo važan izbor stakla. Za razliku od leta odnosno toplih klimatskih uslova kad želimo da sprečimo dotok toplote u zgradu, zimi želimo upravo suprotno,tj. dopuštamo sunčevoj toploti da prodre u zgradu i da se u njoj zadrži. U tu svrhu  najčešće se koriste niskoemisiona stakla ili low-e stakla. Reč je o običnim staklima koja na jednoj površini imaju nanesen tanki metalni sloj koji deluje tako da propušta toplotu kroz prozor zadržava je u prostoru.

Varijacije

Dvostruke fasade međusobno se razlikuju s obzirom na konstrukciju, sastav, ventilaciju  i po nizu drugih faktora. Postoji mnoštvo različitih tipova dvostrukih fasada i teško ih je kategorizirati ili razvrstavati. Obično se dele u dve grupe: neprekinute (kontinuirane) i prekinute.

Kontinuirana fasada

Neprekinuta fasada je izgrađena bez međuprekida, pri čemu vazduh neprestano kruži od donjeg dela prema gornjem, gde izlazi iz prostora. Dobro svojstvo ove fasade je pre svega lakša konstrukcija i bolja akustična i termička izolacija. Najveći nedostatak ove fasade se oseća u toplim klimatskim uslovima. Naime vazduh koji dilazi iz donjeg dela fasade do gornjih se spratova previše zagreva i više ne deluje kao prirodna ventilacija, a u slučaju požara na gornjim spratovima dim kruži celom zgradom.

Prekinuta fasada

Alternativa u ovom slučaju je prekinuta fasada. Kod ove fasade vazduh ne putuje odozdo prema vrhu jer mu prekidi u fasadi omogućavaju da izađe iz unutrašnjosti zgrade. U istim prekidima prodire novi vazduh, koji kruži do sledećeg prekida. Na taj način fasada ima više ventilacionih ciklusa koji omogućavaju optimalno provetravanje. Prekinuta fasada omogućava bolju ventilaciju i u letnjim, odnosno toplijim vremenskim uticajima. Na žalost, ova fasada je skuplja i teža za izgradnju.