Poslednjih godina zapaža se prava “invazija” različitih vrsta fasadnih obloga. Njihova raznovrsnost stvara novi izgled gradova, utiče na kvalitet gradske infrastrukture, а otuda i na kvalitet našeg života. Kako kaže jedan španski arhitekta: "Zamena arhitektonskih stilova je uvek kulturna. Danas je to tako zahvaljujući materijalima. Jedinstvena je prilika koju nam novi materijali pružaju u stvaranju nove arhitekture".
Pored odličnog izgleda, važno je da razjasnimo koje su prednosti ventilisanih fasada

Ušteda energije i energetska efikasnost – zadatak današnjice.
Ovo je top-tema u poslednjih nekoliko godina. Klimatske promene na planeti su činjenica. One su izazvane i žestokom eksploatacijom prirodnih sirovina. Nedovoljni konvencionalni izvori energije nameću preispitivanje nacionalnih energetskih strategija koje gube tradicionalne granice i postaju deo jedne zajedničke evropske strategije energetske politike. U Srbiji postoje Nacionalni kratkoročni i dugoročni programi Energetske efikasnosti. Njihov je osnovni cilj obezbeđenje dobre mikroklime u zgradama uz minimalnu potrošnju energije i sprečavanje zagađenja životne sredine. А “energetski menadžment” zacrtava principe kontrole i upravljanja troškovima grejanja.
Osnovna prednost ventilisanih fasada je ušteda energije što je u skladu je sa evropskim i nacionalnim programima. Nedovoljno efikasna termoizolacija može da izazove znatne gubitke toplotee i povećanje troškova za oko 15-20 odsto preko takozvanih “termo mostova”.
“Termo mostovi” su mesta povećanog prenosa toplote. Nastaju kod površina od čeličnog betona: nosača, greda, kolona, čela ploča. Oko ovih mesta nastaju zone niske temperature. Područje u kojem dolazi do rošenja – oko 10°С – premešta se unutar prostorije, dolazi do stvaranja jakog kondenzata, a kasnije i do nastanka plesni, odnosno do pogoršanja mikroklime u prostoriji. Postavljanjem efikasne termoizolacije na spoljašnje zidove zgrade smanjuju se gubici energije i troškovi energije, povećava se konfor u prostoriji, obezbeđujeu se zdravi uslovi života i čuva životna sredina.
Prirodna ventilacija i paropropusnost
Pored termoizolacije, od velikog su značaja za mikroklimu prirodna ventilacija (provetravanje) i paropropusnost. Preporučena širina vazdušnog sloja potrebnog za obezbeđenje konvekcije je između 40 i 80 mm. Leti ovaj “vazdušni džep” štiti zgradu od pregrevanja, a zimi od hlađenja. Ventilisane fasade omogućuju zgradi da “diše” i eliminišu kondenzat u prostorijama. Paropropusnost ograđujućih zidova i termoizolacije omogućuje građevinskoj vlazi da ispari (kod novopodignutih zgrada), a kod prostorija sa povećanom vlagom da se ispari prema spolja. Nedostatak kulture provetravanja takođe je jedan od razloga za nastanak vlage i mikroorganizama. Kod stolarije i okačenih fasada već se govori o obezbeđenju kontrolisanog provetravanja preko mehaničkih naprava ili preko senzora. Kod ventilisanih fasada proces se odvija prirodnim putem.
Оdličan izgled
Materijali za izradu ventilisanih fasadnih obloga su: kompozitne ploče, keramika, granitogres, tekstolit, hpl ploče, eternit, kamen, staklo, akvapanel, aluminijumski lim idr. Pored odličnog izgleda, koji se postiže raznovrsnim materijalima i njihovom međusobnom kombinacijom, fasadne obloge čuvaju zgradu od spoljašnjeg okruženja i njenu celovitost. Jedan od novih aspekata ventilisanih fasada je što na njima mogu da se montiraju solarne ploče, tj. da se koristi nekonvencionalni izvor energije.
Zvučna izolacija
Postojanje vazdušne šupljine, fasadna obloga i termoizolacija obezbeđuju povećanu zvučnu izolaciju što je parametar od posebne važnosti u urbanom okruženju.
Vatrootpornost
Drugi osnovni parametar je vatrootpornost. Neki od materijala fasadnih obloga su praktično negorivi. Kod ostalih se koriste posebna negoriva ili slabogoriva jezgra (naprimer kod kompozitnih ploča) ili se ugrađuju iznad određene visine zgrade prema zahtevima propisa o požarnoj bezbednosti.
Brza montaža i lagana eksploatacija
I na poslednjem mestu, ali ne po važnosti, jeste brzina montaže i lakoća eksploatacije zgrade. Ventilisane fasade su lakša verzija okačenih staklenih fasada. Isti principi koji su tamo na snazi vrede i ovde – podupiranje: jednostavne i neprekidne grede, pokretni i nepokretni oslonci, ovalni otvori za temperaturno širenje. Montaža se ostvaruje spolja. Za montažu su potrebni skela, sidra, osnovni noseći profili, termoizolacija, aksesoari i fasadna obloga. Velika prednost u zagađenom gradskom okruženju je samočišćenje dela fasadnih obloga ili mogućnost ostalih da budu očišćene.
Elementi ventilisanih fasada su:
• termoizolaciona podloga
• montažna sidra
• osnovni noseći profil
• pričvrsni elementi
• aksesoari za pričvršćivanje fasadnih obloga
• termoizolacija
• fasadne obloge

Raznolikost fasadnih obloga stvorila je potrebu za konstrukcijom za njihovo pričvršćivanje. Ova potreba za nosećom konstrukcijom stvorila je sistem za ventilisane fasade. Zbog toga su svi vodeći proizvođači aluminijumskih profila, potpuno svesni odgovornosti kod projektovanja i polazeći od ideje da u građevinarstvu ima mesta samo za visok kvalitet, elaborisali nove sisteme za ventilisane fasade. Zakonska regulativa koja je obično korišćena kod projektovanja sistema je nemački standard DIN 18516, italijanski standard UNI 11018 i Evrokod 9, BDS ENV 1999-1-1 za projektovanje aluminijumskih konstrukcija i osnovnim smernicama projektovanja konstrukcija na građevinama i o uticajima na njih.
Zašto sistem? Zato što je svaki njegov elemenat važan i nedeljiv. On je deo celine, komadić slagalice koji svojim mestom u mozaiku nadopunjuje zajedničku sliku u jednu celinu.

Termoizolaciona podloga
PVC lamela od specijalno izabranog materijala sa ovalnim otvorom za dodatno nameštanje pričvrsnog elementa. Njena ugradnja sprečava kontakt između građevinske osnove i metalnog sidra, odnosno stvaranje toplotnih mostova.

Montažna sidra
Sidra su elementi koji nose fasadnu oblogu i pričvršćuju je uz građevinsku podlogu. Pored vlastite težine, ona podnose i opterećenje na vetrenim površinama.

Efekat opruge “zuba” obezbeđuje brzu i laganu montažu, olakšava prvobitno pričvršćivanje osnovnog nosećeg profila do nivelacije i do konačnog pričvršćivanja.“Zubi” omogućuju i reglažu u vertikalnom smeru radi izbegavanja neravnina na građevinskoj podlozi. Otvori u osnovi sidra omogućuju da se koriste jedan ili dva pričvrsna elementa, ukoliko opterećenje to nalaže. Otvori na vrhu sidra služe za pričvršćivanje osnovnog nosećeg profila: okrugli za nepokretni oslonac i ovalni za pokretni oslonac. Nepokretni oslonac podnosi opterećenje vlastite težine i opterećenja vetra sa površine koja se zove teretna ploča. S obzirom na to da je najopterećeniji oslonac, on mora da bude pričvršćen za čelično betonsku ili čeličnu podlogu. Ukoliko nosivost jednog sidra nije dovoljna da podnese opterećenje, postavljaju se dva sidra jedno iznad drugog. Pokretni oslonac podnosi jedino opterećenje vetra i može da se pričvršćuje na zidanoj površini od opeka ili siporeksa. Sidra se nude u različitim dužinama. Radi olakšanja korisnika nude se setovi za nepokretni i pokretni oslonac koji sadrže termoizolacionu podlogu, sidro i pričvrsne elemente.

Osnovni noseći profil nudi odgovarajuće aluminijumske noseće profile za sve vrste fasadnih obloga. 

Dimenzionisani su i projektovani u različitim veličinama zavisno od načina pričvršćivanja odgovarajućeg materijala i zahteva u pogledu minimalnih rastojanja pričvrsnih elemenata od njega.

Preporučljivo je da dužine profila budu jednake visini etaže.
Ovalni otvori montažnih sidra dimenzionisani su tako da podnose temperaturno širenje profila dužine oko 3 m. Profil se pričvršćuje jednim nepokretnim osloncem u čelu čelično betonske ploče, a kroz razmake od 1 m ugrađuju se pokretni oslonci. Veoma važan faktor za čitav sistem je temperaturno širenje različitih materijala. Kod dvostrukog spajanja dva noseća profila između njih se ostavlja fuga od 10 mm. Stavlja se aksesoar, šina, koja učvršćuje profile i omogućuje nezavisno pomeranje oba profila.

Pričvrsni elementi

Kako bi sistem bio upotpunjen i zbog posebne važnosti pričvrsnih elemenata izabrali smo i nudimo odgovarajuće pričvrsne elemente: sidrene vijke za čelični beton, tiplove za opeku ili siporeks, pop-nitne (blok zakovice) i rapidne vijke.

Prema tehničkim zahtevima UNI EN 10088 na otvorenom, u vlažnoj sredini, u industrijskoj i morskoj sredini preporučljivo je da se koriste antikorozivni pričvrsni elementi. Korozija je hemijska reakcija kod koje se metal pretvara u ljuske rđe ili se na nekim mestima raspada. Površinska korozija je nevidljivo rđanje. Događa se na prelaznoj zoni sidrenog vijka prema otvoru i izazvana je vlagom ili kondenzatom. Veza koja spolja izgleda čvrsta odjednom se kida.
Kontaktna korozija–u kontaktu dva metala sa različitim stepenom plemenitosti u provodnoj sredini manje plemeniti metal uvek korodira, dakle kod korišćenja galvanizovanih pričvrsnih elemenata za pričvršćivanje lista nerđajućeg čelika pričvrsni elementi će uskoro biti oštećeni.
U antikorozionoj zaštitu najčešće se primenjuje galvanizacija. Zaštitni sloj je jako fin i moguće je da se ošteti. On obezbeđuje antikorozionu zaštitu jedino u suvim prostorijama. Govoreći o inženjerskoj etici i stručnosti, projektant objekta je taj koji se upoznaje sa građevinskom osnovom objekta i kod izrade radnog projekta dimenzioniše i bira odgovarajuće pričvrsne elemente.

Aksesoari za pričvršćivanje fasadnih obloga

Svaka fasadna obloga poseduje od proizvođača propisane aksesoare i specifične pričvrsne elemente. Oni mogu biti: okačivači, adaptori, klampe, obujmice, specifični pričvrsni elementi za skrivenu montažu, pričvrsni elementi za vidljivu montažu sa obojenim glavama, lepkovi itd.
Termoizolacija
Ona obezbeđuje toplotnu izolaciju, zvučnu izolaciju i zaštitu od požara ventilisane fasade. Preporučljiva težina je do 70 kg/m³, kako se ne bi dodatno opterećivala građevinska podloga. Koriste se termoizolacione ploče od mineralne vune širine od 40 do 200 mm. Preporučljivo je da vuna bude kaširana crnim velom, kod fasadnih obloga sa fugom po vertikali i horizontali, zbog vidljivosti vune kroz fuge. Što se tiče strahovanja da se termoizolacija može navlažiti, prema DIN 18516 kod preporučene vazdušne šupljine od 40 do 80m čak i kod kose kiše do površine vune dopire 0,1%-0,3% i navlažuje 1-2 cm vune. Taj se sloj brzo suši zahvaljujući efektu konvekcije.

Specifične karakteristike fasadne obloge

Princip projektovanja ventilisane fasade uzima u obzir specifične karakteristike svakog elementa obloge. Pričvršćivanje obloge za građevinsku podlogu preko sistema nosećih profila, montažnih sidra i aksesoara, omogućuje da se svaki elemenat slobodno pomera prema sopstvenom koeficijentu širenja i da podnosi različita dinamička opterećenja. Ova su pomeranja moguća zahvaljujući ovalnim otvorima u pojedinim elementima. Oni su u osnovu filozofije sistema u celini gledano.
Precizno izvođenje sistema garantuje brojne prednosti ventilisanih fasada, i to:

 Ušteda energije
 Termoizolacija
 Prirodna ventilacija
 Odsustvo kondenzata u prostorijama
 Paropropusnost
 Zvučna izolacija
 Vatrootpornost
 Zaštita osnovne konstrukcije
 Odličan izgled
 Brza montaža
 Lagana eksploatacija
Pored svih nabrojanih tehničkih prednosti, ventilisani fasadni sistemi omogućuju stvaranje jedne za život raznovrsnije, humanije i prijatnije sredine.