Danas postoje razni tipovi uglova spajanja, poput onih od profila, gvozdenog lima, izlivenih od aluminijuma i drugi. U mnoštvu izbora često nije lako odlučiti se za pravi. Faktor koji nam može biti od velike pomoći pri odabiru jeste materijal od kog su spojevi napravljeni.

 Četiri ugla spajanja stolarije predstavljaju stabilnost za čitav ram, zbog čega se za njihovu izradu mora koristiti materijal odgovarajuće mehaničke izdržljivosti. Zato, na primer, ne treba koristiti uglove od mekih ili kiselih materijala, manje ili veće elastičnosti. Prve jer ne obezbeđuju stabilne uglove, a druge jer mogu da puknu pod visokim pritiskom.

Uglove od gvozdenog lima na oknima i spoljnim delovima prozora bi takođe trebalo izbegavati, jer, i pored sve mehaničke izdržljivosti , „pate“ od oksidacije i povećanog elektriciteta.

Još jedna opcija su razdvojeni aluminijumski uglovi koji obavezno moraju da se spajaju zaptivanjem tako da profili budu potpuno kvadratni, ali da takođe nisu u opasnosti da se deformišu. Posle zaptivanja dva ugla ne bi trebalo da budu potpuno spojena, već da se između njih ostavi prostor od dva do tri milimetra i na taj način se izbegne moguće opuštanje.

Kod ovih spojeva ne treba koristiti  namotaj opruge za spajanje uglova jer nije dugog veka i vremenom omekšava. Naravno, ni kombinacija zavrtanj-namotaj nekada ne daje željene rezultate, ali je ipak bolja solucija.

Elektroliza kao problem

Ako se nakon izvesnog perioda desi da spojevi na stolariji svejedno popuste, a uzrok nije manjkavost konkretne vrste spoja, tada razloge treba tražiti u procesu elektrolize.

Elektroliza je hemijski proces raskidanja molekulske strukture supstance i razdvajanja molekula na pozitivno i negativno naelektrisane jone. Da bi do nje došlo potrebna su dva uslova – električna struja i elektrolit (provodnička tečnost koja sadrži soli).

Kada se radi o stolariji ulogu elektrolita igra slana voda, koja dolazi od spolja. Elektrolit sprovodi onoliko struje koliko soli sadrži, što će reći da je na primer kišnica slab elektrolit, a morska voda veoma jak. Zbog toga je logično zaključiti da će na primorju elektroliza predstavljati veći problem za spojeve.

Ako ste se pitali odakle struja u profilu, odgovor leži u prirodi spoja. Uprošćeno rečeno, ugao spajanja je polarizovana metalna šipka pod električnim nabojem u kojoj  u prisustvu elektrolita dolazi do električnog pražnjenja. Kako svaki metal ima različitu atomsku strukturu, a samim tim i naboj, u kontaktu dve vrste metala to pražnjenje je daleko jače, i za posledicu može imati topljenje spojeva.

Negativan uticaj elektrolize na spojeve može se izbeći ako se zaobiđu uglovi napravljeni od metala ili legura koje se razlikuju od profila. Gvožđe, bakar, bronza, zamak i legure kalaja, čak i legure livenog aluminijuma, materijali su koji zahvaljujući nehomogenosti i različitosti od legure aluminijuma profila stvaraju mnogo elektriciteta. Zato bi uglovi spajanja trebalo da se prave od profila aluminijuma i to od legure istovetne profilu stolarije.