Ko je pre dve godine, kada se ceo svet „hvatao u koštac“ sa pandemijom, odlučio da ipak ne odlaže planirane građevinske radove – bilo da je reč o građanima koji renoviraju ili grade kuću i okućnicu ili velikim investitorima koji podižu višespratnice – uštedeo je značajna sredstva. Građevinski materijal je, naime, značajno poskupeo, za pojedine proizvode cena se čak udvostručila.

- Prvo je krenulo poskupljenje betonskog gvožđa čija je cena skočila i do 40 odsto, pa aluminijuma za 70 odsto, a najviše je poskupela rezana građa, čamovina za čak 200 odsto, kaže prvi čovek Građevinske komore Srbije Goran Rodić, dodajući da su razlozi za to povećanje cena energenata, ali i problemi u transportu.

Rodić navodi da je poskupljenje struje na svetskom tržištu za oko 40 odsto jedan od glavnih razloga za ovoliko divljanje cena građevinskog materijala. - U proizvodnji rezane građe, aluminijuma i gvožđa veliko je učešće struje, ali i gasa. Mi još uvek imamo jeftin gas, ali i tu se najverovatnije očekuje poskupljenje, pa u skladu s tim skače i cena cementa za 25 odsto, a i kod opekarskih proizvoda koji su do sada poskupeli najmanje, za nekih 2-3 odsto očekuje se skok cena za 20-25 procenata, jer oni za pečenje klinkera, koji je osnov i za cement, koriste struju i gas – kaže naš sagovornik.

Problem je, ukazuje, što Srbija više nema domaću proizvodnju građevinskog materijala.

- Ništa nemamo bazično domaće što se tiče građevinskog materijala. Imamo velike strane investitore kojima su date subvencije za otvaranje fabrika, ali oni su stranci, cementare su strane kompanije, ciglari, većinom, isto, kao i proizvođači aluminijuma i gvožđa. Uz to smo i uvozno zavisni, a masa gotovih proizvoda kao što su cement, cigla i crep ide u izvoz – kaže Rodić i ističe da bismo morali da pospešimo domaću proizvodnju gvožđa, aluminijuma i građevinske hemije.

Pored skupog materijala domaća građevinska industrija se susreće i sa problemom da ne može da ga nabavi u dovoljnim količinama i na vreme jer je zbog globalne potražnje građevinskog materijala povećan izvoz u inostranstvo. Kao razloge za poskupljenje građevinskog materijala stručna javnost navodi rast cena energenata, nedostatak delova za opremu, nedovoljno dostupne robe i tako dalje. Sve to uzrokuje da se građevinari, kako tvrde, nalaze u veoma nezavidnoj situaciji zbog čega očekuju pomoć države.

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić kaže da na veliko povećanje cene građevinskog materijala u prvom redu utiče rast cena energenata.

– Poskupljenje goriva je automatski podiglo cene transporta. A to je važan segment u poslovanju građevinske industrije ako se zna da se najveći deo materijala potrebnog za tu delatnost prevozi kamionima. Te cene stalno skaču i stvaraju velike probleme u funkcionisanju građevinarima. Dodatni problem je da se dosta robe koja se koristi u građevinarstvu proizvodi u Ukrajini i Rusiji a u datom trenutku snabdevanje njima iz tih zemalja je prilično poremećeno zbog rata u Ukrajini – objašnjava naš sagovornik. On dodaje da se dosta materijala izvozi u inostranstvo i da domaće građevinske firme teško dolaze do njega, a i kada ga kupe dugo čekaju da stigne na gradilišta.

S druge strane Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ne deli mišljenje da je država dužna da pomogne baš građevinskoj industriji jer su u sličnim problemima i mnogi drugi poslovni sektori.

– Treba konstatovati da je građevinskoj industriji u proteklom periodu, naročito kada je reč o stanogradnji, išlo odlično. Oni koji su u tom biznisu su zaradili veliki novac. To treba uzeti u obzir kada sagledavamo aktuelnu situaciju. Sada se stvar promenila i građevinska industrija je zbog ratnih zbivanja, odnosno zbog povećanja cena goriva i nedostatka delova, zapala u lošu situaciju. Troškovi su povećani. Međutim to nije situacija sa kojom se suočava samo građevinska industrija. Mnogi drugi sektori su takođe u velikim problemima pa ne traže pomoć od države kao što to čine građevinci. Dakle postavlja se pitanje kome bi država trebalo da pomogne ako kandidata za pomoć ima više. Naime, kakav kriterijum zauzeti kome je podrška nadležnih prioritetnija. Na kraju, treba uzeti u obzir da bi država nekom dala prvo od nekog treba da uzme. A kome bi to trebalo da uzme da bi dala građevinskoj industriji? Drugim rečima ne vidim razlog zašto bi građevinarima pomoć bila potrebnija nego drugima. Naravno, taj sektor ima apsolutno pravo da traži pomoć kako bi održao svoje poštovanje ali nema racionalnog razloga zašto bi nadležni pomogli baš njima – zaključuje Savić.

Nažalost, činjenica je da smo davno uništili našu građevinsku operativu bez koje ne možemo da gradimo i održavamo puteve, mostove, tunele... Tek ćemo imati problem, za to su potrebne desetine hiljada novozaposlenih, a kod nas nema majstora, fizikalac traži 40 evra dnevnicu, stručnjaci su nam stari, povlačimo projektante i rukovaoce mašinama iz penzije da rade, upozoravavaju naši sagovornici.

Sada je neophodno oporaviti ovo malo domaćih građevinskih firmi i dati im da budu glavni izvođači na poslovima kojih u zemlji ima još mnogo. Reč je o milijardama koje treba uložiti u građevinarstvo, energetiku, u infrastrukturu... Na taj način uposlili bismo domaće resurse, povećale bi se plate i majstori i stručnjaci bi ostajali ovde, a prevazišao bi se i problem cena građevinskog materijala.

Udvostručene cene

Cene OSB ploča, koje se kao građevinski proizvod ugrađuju ispod krovova, udvostručile su se za samo tri meseca. Stiropor je poskupeo za oko 80 odsto. Za razliku od prošle godine kada su cene građevinskog repromaterijala mirovale ili čak išle naniže, u prva tri meseca ove godine beleže se značajna poskupljenja.