шаблоны joomla сайт визитка
Скачать Joomla 3 шаблоны бесплатно

 

osvrt o građevinarstvu osvrt o građevinarstvu

Osvrt na građevinsku industriju u Srbiji i regionu

Objavljeno u Aktuelno Napisano  jul 04 2019 veličina teksta Smanji veličinu teksta Povećaj veličinu teksta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Ambicije nasuprot realnosti

Svetlu budućnost građevinarstvu u regionu, barem u naredne dve godine, predviđaju i analitičari udruženja EECFA (Eastern European Construction Forecasting Association), sa prognozom da će građevinsko tržište u osam zemalja (Bugarska, Hrvatska, Rumunija, Srbija, Slovenija, Rusija, Turska i Ukrajina) tokom 2019. i 2020. godine ostvariti kumulativni rast od 9 odsto, ali se upozorava da je glavna prepreka dugoročnijm rastu u svim pomenutim državama nedostatak kvalifikovane radne snage

Ako bi se sudilo samo po učestalosti zvaničnih saopštenja o rastu građevinske industrije, stekao bi se utisak da je cela Srbija opsednuta gradnjom i ciljem da građevinarstvo već prekosutra dostigne onih magičnih 7 odsto domaćeg BDP-a, koji će povući ostatak privrede ka vrtoglavom rastu.

No, kako se izrečene ocene i prognoze spuštaju odozgo na dole, tako i euforija s vrha polako jenjava. Domaće građevinske kompanije sa znatno manje oduševljenja i sa daleko više opreza ocenjuju da se može govoriti o oporavku ali sa mnogo „ali“, dok sindikati još direktnije upiru prstom u državnu politiku čije su posledice, po njihovom mišljenju takve da od zamaha građevinskih aktivnosti najmanje koristi imaju radnici u ovoj industriji.

Ukoliko se slika domaćeg građevinarstva svede samo na novije statističke podatke, Republički zavod za statistiku (RZS) nam saopštava da je građevinarstvo sa rastom realne bruto dodate vrednosti od 5,7 odsto u 2017. godini bilo u vrhu srpske privrede, odmah iza usluga smeštaja i ishrane, koje su, međutim, ostvarile gotovo dvostruko veću bruto dodatu vrednost (10,8 odsto).

U Srbiji je bilo aktivno preko 13.600 gradilišta, a ukupna vrednost izvedenih građevinskih radova na teritoriji naše zemlje u prošloj godini je iznosila nešto manje od 2,5 milijardi evra, pri čemu su radovi na zgradama ostvarili 45,1 odsto ukupne prošlogodišnje vrednosti, a 54,9 odsto radovi na ostalim građevinama.

Znatno skromniji iznos, nešto više od 202 miliona evra, ostvarila je domaća građevinska industrija prošle godine u inostranstvu. Naši građevinari su najviše gradili u Rusiji gde je izvedeno 46,6 odsto ukupnih radova, zatim u Crnoj Gori (12 odsto), Nemačkoj (6,8 odsto) i Ugandi (6,3 odsto). Suprotno situaciji u Srbiji, skoro 65,8 odsto ukupne vrednosti realizovanih radova u inostranstvu, ostvareno je zahvaljujući radu na zgradama, i to opet najviše u Rusiji, dok su materijal i oprema iz Srbije najviše ugrađivani u Kazahstanu i Crnoj Gori.

U 2018. godini najviše radova je ugovoreno u Rusiji, a potom u Crnoj Gori, a od oko 1600 domaćih građevinskih radnika koji su bili angažovani na stranim tržištima, najviše njih je radilo u Nemačkoj, Rusiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Kada se podvuče crta, proizilazi da ako bi Rusi odlučili da se više oslone na svoje građevince, kao što su rešili i da uvoz naših jabuka zamene sopstvenom proizvodnjom, ili da umesto naših neimara nađu jeftinije iz drugih država, gotovo plovina izvoznih građevinskih aktivnosti bi se urušila preko noći.

Srećom, tu je domaće tržište, za koje u Ministarstvu finansija najavljuju kako država planira da sredstva predviđena samo za gradnju autoputeva, mostova i pruga sa ovogodišnjih oko 43,9 milijardi dinara uveća na 133,7 milijardi do kraja 2020. godine. Vesti koje stižu iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture obećavaju još više: „Rast vrednosti izvedenih građevinskih radova u Srbiji u prvoj polovini ove godine iznosi 25 odsto, što značajno premašuje stope rasta u ostalim sektorima koji su doprineli rastu BDP-a sa 4,5 odsto”.

U saopštenju nadležnog ministarstva se navodi da su radovi bili najintenzivniji na koridorima i u stambenoj izgradnji, a očekuje se da ta dva sektora nastave da „vuku“ rast građevinarstva.

Svetlu budućnost domaćem građevinarstvu, barem u naredne dve godine, predviđaju i analitičari udruženja EECFA (Eastern European Construction Forecasting Association), sa prognozom da će građevinsko tržište u osam zemalja (Bugarska, Hrvatska, Rumunija, Srbija, Slovenija, Rusija, Turska i Ukrajina) tokom 2019. i 2020. godine ostvariti kumulativni rast od 9 odsto, ali se upozorava da je glavna prepreka dugoročnijm rastu u svim pomenutim državama nedostatak kvalifikovane radne snage.

U razmatranju situacije u građevinskom sektoru u Srbiji, ističe se da ono ima izuzetan potencijal za izražen rast u narednom periodu, čemu su uz ekonomski oporavak, značajno doprinele administrativne reforme u građevinskom sektoru i pojednostavljivanje procedura u izdavanju građevinskih dozvola. Analitičari EECFA navode da je 2017. bila nešto slabija usled kašnjanja nekih značajnih infrastrukturnih projekata, ali zato predviđaju rast građevinskog tržišta u Srbiji za 7,3 odsto u 2019. godini.

To su i dalje veoma visoke stope rasta u poređenju sa drugim analiziranim zemljama u ovom regionu. Prema istom izvoru, građevinski sektor u Bugarskoj će u ovoj i narednoj godini ostvariti rast od 5,7% odsto u Rumuniji 5 odsto, u Sloveniji 7 odsto, dok se za Hrvatsku prognozira rast od 3,9 odsto, usled rizika da se posledice afere oko „Agrokora“ veoma negativno odraze i na hrvatsko građevinarstvo.

I ovako i onako

Stari problem statistike da može ispričati potpuno različite priče zavisno od toga koji podaci se ističu, u slučaju domaćih građevinaca svodi se manje, više na to da je ishod za njih daleko od „zamaha“. Nekadašnji giganti u ovoj industriji, ili bolje rečeno ono što je od njih ostalo, upozoravaju da zbog toga što aktuelni Zakon o planiranju i izgradnji kroz propise koji se odnose na finasiranje građevinskih poslova iz međunarodnih i bilateralno obezbeđenih sredstava omogućava da uslove postavljaju finansijeri, oni protežiraju sopstvene firme. Naša preduzeća, kažu, na takvim projektima mogu da rade samo kao podizvođači i, pri tome, rizikuju da ne naplate izvedene radove ukoliko nosilac posla ode u stečaj.

Naravno, uvek će se naći protivargumenti da ova preduzeća, nekada u društvenom vlasništvu, gube bitku na tržištu jer ne umeju tržišno da se ponašaju. Kako, međutim, objasniti to da i nove građevinske firme, nastale uglavnom iz projektnih biroa i čiji se poslovni uspeh, osim na stručnim kompetencijama, zasniva upravo na striktnoj orijentaciji ka tržištu, iznose pritužbe da ih država unapred diskvalifikuje jer nameće uslove koji favorizuju strane investitore?

Manjim, ali uspešnim građevinskim firmama je veoma teško da balasniraju između zahteva investitora za visokom bankarskim garancijama i zahteva banaka za visokim obezbeđenjima. Ali za zdravo poslovanje je, kažu, još pogubnije to što investitori dolaze u Srbiju sa čvrstim predubeđenjem da ovde mogu da prođu sa značajno nižim troškovima, čak i kada se radi o projektima koji zahtevaju od izvođača da ulože pozamašna sredstva u najsavremenije alate i tehnologije.

Realna slika

Stvarna snaga domaće građevinske industrije se ogleda na stranom tržištu, gde je prošle godine ostvarena deset puta manja vrednost građevinskih radova od one koja je zabeležena na gradilištima u Srbiji, na kojima se, tvrde i velike i manje domaće kompanije iz ove industrije – forsiraju strani investitori.

Pročitano 166 puta Poslednji put izmenjeno Poslednji put izmenjeno jul 04 2019
Morate biti prijavljeni da bi mogli da ostavite komentar

Alupress newsletter

Prijavite se na naš newsletter i budite blagovremeno informisani o svim našim aktivnostima.
avgust 19 2017 0

Opšte karakteristike aluminijuma i njegovih legura

U sve se meša Jedinstvena kombinacija osobina postavlja aluminijum i njegove legure među najprilagodljivije materijale…

Pratite nas na Facebook-u

Alupress newsletter

Prijavite se

Prijavite se na naš newsletter i budite blagovremeno informisani o svim našim aktivnostima.

Uslovi i politika privatnosti

Uslovi korišćenja portala: Uslovi 

Politika privatnosti: Saznaj više

Alu press d.o.o.

Alu press d.o.o.

Adresa: Nede Spasojević 7b

             11070 Novi Beograd

Tel/fax: +381 11 228 65 17
             +381 11 228 65 16

Mob tel: +381 63 279 605

  e-mail: info@aluminijum-pvc.com