шаблоны joomla сайт визитка
Скачать Joomla 3 шаблоны бесплатно

 

ALU ALU

Najzastupljeniji metal na Zemlji

Objavljeno u Aktuelno Napisano  decembar 25 2018 veličina teksta Smanji veličinu teksta Povećaj veličinu teksta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Zanimljivosti iz sveta aluminijuma

Nakon bakarnog, bronzanog i gvozdenog doba, očigledno je da se savremeni svet nalazi u aluminijumskom dobu

Aluminijum je najzastupljeniji metal na Zemlji. U odnosu na druge elemente, po količini, nalazi se na trećem mestu, odmah iza kiseonika (47%) i silicijuma (28%). Zbog svoje reaktivnosti, ne postoji kao slobodan metal, već je tesno povezan sa drugim elementima pa se većina njegove mase na planeti nalazi se u aluminosilikatima. Ovo ne važi sa Zemljin satelit Mesec koji nema atmosferu, a u uzorcima njegovog tla nađena su zrnca čistog aluminijuma.

Aluminijum je srebrnasto sjajan i lagan metal, oko tri puta teži od vode i otprilike isto toliko lakši od gvožđa ili bakra. Elektroprovodljivost mu je vrlo visoka. Po toj osobin nalazi se odmah iza srebra i bakra. Izuzetno je istegljiv i  može da se izvuče u žicu dužine preko 1000 m, težine samo 27 gr. Jedini nedostatak mu je mala čvrstoća. Taj nedostatak je rešen dodavanjem drugih metala, čime su dobijene legure izvanrednih osobina. Mada je vrlo reaktivan, veoma je otporan na koroziju – na vazduhu se odmah prekrije opnom oksida debljine 0,0001 mm, koja ga štiti od dalje oksidacije. Deblje i čvršće opne mogu da se dobiju elektrohemijskim postupkom anodne oksidacije, što se naziva “eloksiranje”.

Čist aluminijum reflektuje 90% svetlosti koja padne na njega, i to ne samo vidljivog već i ultraljubičastog i infracrvenog dela  spektra.

Zgodan za upotrebu

Aluminijum i njegove legure koriste se u raznim granama industrije. Uz vazduhoplovstvu, tu je proizvodnja automobila i kamiona, vagona i brodova, izrada raketa, satelita i svemirskih stanica…

Lagane metalne konstrukcije u građevinarstvu danas se ne mogu zamisliti bez aluminijuma. Prehrambena industrija je takođe važan korisnik ovog metala  jer je poznato da on ne uništava vitamine u namirnicama. Ogledala najvećih teleskopa prekrivena su tankim slojem aluminjuma, a proizvedena je i specijalna tkanina prekrivena aluminijumom, koja zimi greje a leti hladi, u zavisnosti od toga kako je okrenuta.

Penoaluminijum je materijal dobijen specijalnim postupkom - veoma je čvrst i pet puta lakši od vode!  

Osim primene aluminijuma i njegovih legura u industriji veoma se koriste i njegova jedinjenja. Alumunijum sulfat je neophodan u procesu prečišćavanja pijaće vode i u proizvodnji  papira.

Stipsa (alumen) po kojoj je aluminijum i dobio ime poznata je od davnina… Po Herodotu, grčkom istoričaru iz 5. veka pre nove ere, drevni narodi su pri bojenju tkanina, da bi učvrstili boju, upotrebljavali kamen koji su zvali “alumen”, tj. vezujući.  Sintetički aluminijum oksid – korund, zbog svoje velike tvrdoće, upotrebljava se za brušenje, sečenje i poliranje. Posude od aluminijum oksida upotrebljavaju se za topljenje metala pošto im je tačka topljenja veoma visoka (preko 2000 stepeni).

Alumosilikati, poznati pod nazivom zeoliti, imaju veliku ulogu u izmeni jona pa se upotrebljavaju u industriji deterdženata, mineralnih đubriva, prečišćavanju gasova, vode i organskih jedinjenja.

Liskun je sjajan, srebrnkast i provida mineral, slojevite strukture koja može da se lista u veoma tanke slojeve. Pošto je izvanredan elektro i toplotni izolator, primenjuje se u elektrotehnici, a od njega se prave i prozori za peći. 

Soli aluminijuma sa višim masnim kiselinama, “aluminijumski  sapuni” upotrebljavaju se u industriji maziva, u prozvodnji  plastičnih masa i vojnoj industriji.


Duga istorija aluminijuma

Čvrsta sjedinjenost aluminjuma u stenama i mineralima uslovila je njegovo relativno kasno pojavljivanje u svojstvu čistog metala. Pre nepunih dvesta godina. 1827, nemački hemičar Veler, na osnovu radova svog preteče Ersteda, objavio je metodu dobijanja novog metala, posle niza bezuspešnih pokušaja najpoznatijih hemičara toga doba (Bercelijus, Dejvi).  Osobine novog metala bile su iznenađujuće, čime je interes za njegovu proizvodnju naglo narastao. Način dobijanja bio je veoma složen. Dobijan je dejstvom metalnog aluminijuma na bezvodni aluminijum hlorid. Tom prilikom izdvajali su se otrovni gasovi pa su prve količine dobijenog aluminijuma bile daleko skuplje od zlata! I pored ogromnog interesovanja za novi metal, na njegovu komercijalnu proizvodnju dugo se čekalo. Godine 1886. razrađen je elektrolitički metod dobijanja aluminijuma (ni danas, više od jednog veka kasnije, dobijanje aluminijuma ne može se zamisliti bez elektrolize). 

Aluminijum se dobija elektrolizom rastvora boksita u istopljenom kriolitu. Proces se izvodi u specijalnoj električnoj peći u kojoj temperatura dostiže hiljadu stepeni. Za dobijanje jedne tone aluminijuma potroši se oko 20.000 kilovat-časova električne energije. Zbog toga ostaje zagonetna činjenica da su, u grobnici kineskog vojskovođe Džou Džuna, koji je umro krajem 3. veka n.e. pronađeni ornamenti napravljeni od legure koja sadrži  85% aluminijuma!

Obeležio 20 vek
Alumijium je obeležio 20. vek. Odleteo je i u svemir. Sa američke kosmičke letelice “pionir 2” poslata je pozlaćena aluminijumska ploča na dalek put. Na ovoj Zemljinoj vizit-karti ugravirana je simbolična slika koja bi trebalo da predstavnicima drugih civilizacija priča o našoj planeti.

Deo dragog kamenja
Mnogi minerali koji sadrže aluminijum spadaju u drago ili poludrago kamenje…

Korund (Al2O3)je veoma tvrd, bezbojan i prozračan, a primese drugih metalnih oksida čine ga različito obojenim. Crveni  varijetet je rubin, obojen primesom hroma. Plavi safir je obojen primesama gvožđa i titana. Orijentalni topaz je žut, a orijentalni ametist ljubičast. Orijentalni smaragd je zelen. Pored ovih varijeteta korunda, tu su i drugi  minerali koji sadrže aluminijum: akvamarin (Be3Al2Si6O18) svetloplav do zelen, andaluzit (Al2SiO5) - od bezbojnog preko svetlocrvenog do braon i zelenog, smaragd (Bc3Al2Si4O18) - od zelenog, tirkizno plavog i plavo zelenog, topaz boje meda, ultramarin (Na4Al3Si3S2O13)- od berlinsko do nebesko plavog. Nalazi se i u mineralima koji imaju industrijsku primenu, kao što su: boksit (Al2O3), liskun (K2H4Al6Si6O24), alumosilikat zeolit...

Elektroliza u vreme Tiberija?
Neverovatna je i priča koju je zabeležio Plinije Stariji, pre gotovo dve hiljade godina… Rimskom
imperatoru Tiberiju neki majstor doneo je na poklon čašu izrađenu od blistavog i neobično lakog metala. Majstor je objasnio da je taj metal dobio iz gline. Tiberije se uplašio da će novi metal smanjiti cene zlatu i srebru pa je naredio da se majstor ubije, a njegova radionica razruši. Da li su stari majstori znali za neki drugi način dobijanja aluminijuma, bez upotrebe električne energije koja tada, koliko se zna, nije postojala, ostaje tajna. Zanimljiva je i rečenica koju je u svojoj knjizi “Rat svetova” napisao poznati pisac naučne fantastike H.Dž. Vels :”Od zalaska sunca do pojave zvezda, ova spretna mašina je direktno iz gline pravila više od stotinu aluminijumskih traka”.

Pročitano 368 puta Poslednji put izmenjeno Poslednji put izmenjeno decembar 25 2018
Više iz ove kategorije « AIBG Belgrade
Morate biti prijavljeni da bi mogli da ostavite komentar

Alupress newsletter

Prijavite se na naš newsletter i budite blagovremeno informisani o svim našim aktivnostima.
avgust 19 2017 0

Opšte karakteristike aluminijuma i njegovih legura

U sve se meša Jedinstvena kombinacija osobina postavlja aluminijum i njegove legure među najprilagodljivije materijale…

Pratite nas na Facebook-u

Alupress newsletter

Prijavite se

Prijavite se na naš newsletter i budite blagovremeno informisani o svim našim aktivnostima.

Uslovi i politika privatnosti

Uslovi korišćenja portala: Uslovi 

Politika privatnosti: Saznaj više

Alu press d.o.o.

Alu press d.o.o.

Adresa: Nede Spasojević 7b

             11070 Novi Beograd

Tel/fax: +381 11 228 65 17
             +381 11 228 65 16

Mob tel: +381 63 279 605

  e-mail: info@aluminijum-pvc.com