Zračenja koja prođu kroz zastakljene površine na objektu padaju na unutrašnje površine. Pod uticajem ovih zraka sve se te površine zagrevaju i postaju samo izvor zračenja. Kako je njihiva temperatura niska oni zrače energiju u vidu talasa veće talasne dužine za koje je staklo neprolazno. Na taj način sva energija koja je ušla u prostor ostaje u njemu 'zarobljena' akumulira se i zrači sa elemenata unutrašnjosti objekta do postizanja stacionarnog stanja. Međutim, staklo ne prenosi svu količinu energije koja padne na njegovu površinu u unutrašnji prostor, već se jedan deo te energije apsorbuje u samom staklu,a drugi deo reflektuje.

Prema odnosu prenete, apsorbovane i reflektovane energije razlikuju se više tipova stakla:

  apsorbujuće

  reflektujuće

  fotohromatsko

  bezbojno obično staklo

Toplotno apsorbujuće staklo nastaje dodavanjem raznih supstanci (npr.metalni oksidi) u masu stakla u toku proizvodnje koja staklu daju razlicitu boju ili injektiranjem metalnih jona pod samu površinu stakla. U oba se slučaja postiže smanjeno propuštanje određenog dela spektra. Ako se smanjenje odnosi i na vidljivi deo spektra, primena ovih stakala rezuitira smanjenim osvetljenjem u prostoru.

Sprečavanje prolaska talasa kroz staklo dovodi do povećanja temperature samog stakla koje sada postaje izvor zračenja prema unutrašnjosti. Ovo zračenje iznosi 20-40 odsto ukupnog zračenja i smanjuje efikasnost stakla. Negativne osobine ovog stakla su što se izložena suncu, zagrevaju na temperaturu višu od temperature vazduha u prostoriji, pa može izazvati nekomforne uslove u svojoj blizini.

Toplotno refleksivna stakla nastaju dodavanjem mikroskopski tankog sloja metala na providno staklo. Ova vrsta stakla odbija čak i do 75 odsto sunčevog zračenja (infracrveno), a da ne smanjuje bitno prolazak svetlosti.

Fotohromatska stakla menjanju svoje karakteristike pod uticajem različitog intenziteta svetlosti zahvaljujući sadržaju aktivne hemijske komponente. Primenjena za zastakljene zgrade ona bi svojom bojom pratila dnevnu promenu osvetljaja i propuštala uvek istu količinu zračenja.

U odnosu na ostale tipove stakla obično providno staklo propušta najveće količine zračenja oko 80 odsto, dok se veoma mali deo reflektuje i apsorbuje.

Načini zastakljivanja

Pri izboru načina zastakljenja mora se uzeti u obzir mali otpor prolazu toplote koji ima staklo. Da bi se gubitak toplote smanjio koristi se nekoliko slojeva stakla. Slojevi stakla između sebe formiraju zatvorene vazdušne prostore koji bitno poboljšavaju toplotne karakteristike stakla. Zatvoreni vazduh treba da bude suv i u njemu ne sme da dođe do cirkulacije koja bi povećala prenošenje toplote sa stakla na staklo.

Umnožavanje stakala u pogledu toplotne energije koja ulazi u prostor ima i negativne posledice. Smanjenje dobitaka toplote od sunca nastaje jer se na svakom staklu odvija proces propuštanja, apsorbovanja i reflektovanja zračenja.

Kao i kod odlučivanja o položaju i veličini prozora i kod izbora zastakljenja treba razlikovati prozore koji su izrađeni od elementa pasivnog solarnog sistema od prozora koji nemaju ovu namenu.

Za zastakljivanje prozora koji su kolektori sunčevog zračenja ne smeju se koristiti posebne vrste stakla obzirom da ona znatno smanjuju količinu toplotne energije koja prodire u prostor. Iz istih razloga nepodesno je i korišcenje trostrukog i četvorostrukog zastakljenja. Uobičajeno, kod nas dvostruko zastakljivanje lli zastakljenje izolujućim staklom kod koga je primenjeno obično prozorsko staklo daje dobre rezultate, s tim što se u cilju smanjenja gubitaka zimi preko noći i prevelikih dobitaka kada to nije poželjno moraju koristiti razne vrste zastora.

Za prozore koji nisu kolektori, izbor zastakljenja se vrši prema potrebnom osvetljenju u prostoru i toplotnim gubicima. I u ovoj grupi treba ipak napraviti razliku. Na prvom mestu su prozori koji nisu osunčani u periodu pregrevanja, kod kojih je dovoljno višestruko zastakljenje običnim staklom da bi se smanjili toplotni gubici, ovi prozori su severne su orjentacije.

Slede prozori koji su osunčani kada to nije poželjno i nemaju efikasnu spoljnu zaštitu i to obično prozori  istočne i naročito zapadne orjentacije. Kod ovih prozora zastakljenje raznim vrstama specijalnih stakala daje dobre rezultate kako u pogledu toplotnih gubitaka, tako i u pogledu smanjenja ulaska sunčevih zraka u prostor.

Mehanizmi za ventilaciju

Potrebni dodatni elementi koji se kod nas sve više primenjuju su mehanizmi za ventilaciju. Ugraduju se u sklop prozora i omogućavaju kontrolisanje ventilacije kada je prozor zatvoren. Time se obezbeđuje neophodni dotok čistog vazduha iz zdravstvenih razloga bez velikih gubitaka toplote usled otvaranja prozora.

Efekat „staklene bašte“

Staklo ima osobinu da prenosi talase iz domena vidijivog dela spektra, dok talase malih talasnih dužina i infracrveno zračenje ne prenosi. Upravo na ovoj osobini zasniva se efekat 'staklene bašte' koji je od presudnog značaja za korišcenje sunčeve energije za zagrevanje prostora.