Pri određivanju položaja prozora kao i kod određivanja veličine treba voditi računa o aktivnosti koja se odvija u prostoru, ventilaciji, toplotnim dobicima i osvetljenju.

Prozor je u odnosu na gubitak toplote objekta, slabiji deo njegovog omotača. Istovremeno, kada je okrenut prema sunčanoj strani, prozor omogućava i značajne toplotne dobitke u unutrašnjosti objekta, pa je osnovni element sistema direktnog zahvata sunčeve energije.

Na ukupan odnos gubici/dobici prozora utiču mnogi faktori, kao što su: veličina i položaj prozora, orjentacija prozora, kao i svi elementi prozorskog sklopa: staklo, rama, okovi, zastori i zasenčenja.

U pomenuti toplotni bilans ulaze:

-toplotni gubici transmisijom kroz elemente prozora, usled razlike spoljne i unutrašnje temperature

-toplotni gubici usled ventilacije i produvavanja kroz spoj prozor-zid i spojeva delova prozora (krilo-kutija);

-toplotni dobici transmisijom usled razlike temperatura

-toplotni dobici usled produvavanja i prirodne ventilacije

-toplotni dobici usled direktnog uticaja sunca na prozor

Na toplotni bilans utiču elementi prozora, kao i drugi faktori, koji se moraju uzeti u obzir pri projektovanju prozora i ostalih zastakljenih površina.

Veličina prozora

Pri određivanju veličine prozora u obzir moraju da se uzmu sledeći parametri:

-obezbeđenje neophodnog osvetljenja u prostoru

-obezbeđenje neophodne ventilacije

-toplotni dobici koji se ostvaruju direktnim zahvatom, za prozore koji su izloženi suncu

Obezbeđenje osvetljenja je osnovni uslov, koji se mora ispuniti za sve prostorije stana. Neophodno osvetljenje (izraženo u luxima) zavisi od namene prostorije, a kreće se od 60 do 600 luxa. Uobičajeno je da se smatra da je postignut neophodan nivo osvetljenja ako površina prozora iznosi 1/5 do 1/10 površine prostorije i ako je zastakljen staklom tipa izopan.

Pozitivni efekti ventilacije

Dobra noćna ventilacija leti je osnova obezbeđenja komfornih uslova stanovanja. Njen efekat dobija još u značaju kod struktura velikog kapaciteta kod kojih je minimalna noćna temperatura povišena. Veruje se da prozor mora biti direktno izložen vetru kako bi se postigla dobra ventilacija u prostoru. Istraživanja pokazuju da se bolji uslovi ventilacije postižu kada vetar duva pod oštrim uglom na površinu prozora, jer se tada usled kruženja vazdušnih struja kroz prostor ventilira cela zapremina prostorije.

Pri određivanju veličine prozora mora se voditi računa o vrsti provetravanja koja će biti obezbeđena. Kod poprečnog provetravanja promena veličine jednog otvora ne utiče bitno na brzinu vazduha, naročito ako se povećava ulazni otvor, dok istovremeno povećanje oba otvora dovodi do povećanja brzina vazduha u prostoru. Kod jednostrano orjentisanih prostora ventilacija je obično slaba radi male razlike u vazdušnim pritiscima duž otvora. Kod pravca vetra koji nije upravan na fasadu, otvaranjem dva 'bočna' otvora javlja se razlika pritisaka dovoljna da izazove kretanje vazduha u prostoriji i obezbedi umerenu ventilaciju. Veličina ovih 'bočnih' prozora nema uticaja na izazvanu ventilaciju već samo njihovo rastojanje.

Tačan proračun

Veličina prozora koji su predviđeni da budu kolektori direktno utiče na količinu energije koja se na taj način prikuplja. Njihovu površinu treba odrediti tačnim proračunom, jer i predimenzionisanje kao i suviše mala zastakljena površina izazivaju neracionalnosti primenjenog sistema.

Suviše mali prozori ne omogućavaju prikupljanje dovoljne količine energije, a suviše veliki prozori dovode do naglog pregrevanja prostora u sunčanim periodima, pa su korisnici često primorani da otvaranjem prozora ili korišcenjem zastora postignu komforne uslove u stanu.

Na taj način je smanjena i mogućnost da se prikupljena toplota akumulira.

Pravilan položaj prozora

Pri određivanju položaja prozora kao i kod određivanja veličine treba voditi računa o aktivnosti koja se odvija u prostoru, ventilaciji, toplotnim dobicima i osvetljenju. Strujanje vazduha kroz prostor zavisi od njegovog pravca na ulasku. Zato se menjanjem položaja prozora po vertikali direktno utiče na sloj vazduha u kome su brzine vazduha najveće. Kako najbolju ventilaciju treba obezbediti na nivou korišćenja prostora to se i visina parapeta odreduje tako da se glavna struja vazduha obezbedi na tom nivou.

U odnosu na toplotne gubitke određivanje položaja prozora treba vršiti i po dubini i po visini zida. Masivni zidovi koji odgovaraju postavljenim zahtevima u pogledu toplotnog otpora i toplotnog kapaciteta najčešce su velikih debljina. Pomeranjem prozora po dubini može da se reguliše period kada sunčevi zraci prodiru u prostor. Bočni zidovi i brisoleji imaju tada funkciju unakrsnog zasenčenja. Ukoliko se želi da se zasenčenja izbegnu i produži period prolaska sunčevih zraka u prostor vrši se pilagođavanje oblika prozorskog otvora uglovima senke određivanjem visine parapeta i pomeranjem prozora po visini zida utiče se na veličinu horizontalne nadstrešnice. Ona se dimenzioniše u odnosu na donju ivicu prozora i veoma je efikasno sredstvo za sprečavanje pregrevanja južno orjentisanih prostora.