Ulog za budućnost

Racionalizacija korišćenja finalne energije je usmerena na stvaranje uslova za smanjivanje specifične potrošnje povećanje efikasnosti korišćenja u svim sektorima potrošnje , pa obuhvata i obezbeđivanje tehničko-tehnoloških mogućnosti i sistemska rešenja za njeno sprovođenje, uključujući organizaciju, stimulaciju, obuku kadrova, informisanje i normativno i zakonsko regulisanje i druge prateće mere

Šansa za dobru zaradu

Stručnjaci kažu da reciklaža nije samo sredstvo očuvanja prirode, već i značajna privredna grana koja može da zaposli veliki broj ljudi, šta je svakako velika šansa za našu zemlju

Šta je po definiciji reciklaža? Reciklaža predstavlja skup tehničko-tehnoloških operacija za dobijanje korisne sirovine, iz jednom već upotrebljenog materijala. Nakon razvrstavanja, koristan otpad se skladišti ili pakuje, zatim transportuje do fabrike gde se dorađuje ili prerađuje različitim tehničko-tehnološkim postupcima. Stručnjaci kažu da reciklaža nije samo sredstvo očuvanja prirode, već i nova značajna privredna grana koja može da zaposli veliki broj ljudi, šta je svakako velika šansa za našu zemlju.

Skandinavci prednjače

U Evropi su tu najdalje otišle skandinavske zemlje. Recimo, tamo je procenat reciklaže aluminijumskih limenki veći od 80 odsto. U Španiji, Nemačkoj, Poljskoj, Turskoj, taj procenat je između 50 i 60 odsto, dok Britanija, Italija, Francuska i Grčka recikliraju do 50 odsto limenki sa tržišta. Lidersku poziciju u svetu zauzima Brazil, gde čak 97 odsto limenki živi večnim životom zahvaljujući sakupljanju i reciklaži. Slična situacija je i u Kanadi i Japanu, gde se vodi računa o sortiranju i reciklaži papira, stakla, metala i plastike. Za poređenje, pre destak godina, orijentacioni procenat reciklaže kod nas bio je svega tri odsto, a sada je dostigao nivo do oko 12 odsto.

Prvi koraci

Čitava priča kreće od sortiranja i razvrstavanja otpadaka na samom izvoru (u kući, dvorištu, školi, kancelariji, fabrici, ulici) i to tako da se razdvoje čistiji i kvalitetniji već korišćeni materijal za dalju upotrebu i materijali koji se ne mogu ponovo upotrebiti. Poslednjih pedesetak godina potrošačko tržište se drastično razvija, te se masovno koriste proizvodi u konzervama, aluminijumske folije, proizvodi od plastike, kao i ostali nerazgradivi materijali koji mogu nezamislivo naškoditi prirodi.

To potvrđuje i vreme potrebno da se neki materijali prirodno razlože.

• hrana, cveće, organski proizvodi - od jedne do dve nedelje
• papir (neplastificiran) - od 10 do 30 dana
• pamučna odeća - između dva i četiri meseca
• vuneni predmeti - do jedne godine
• drvo se razlaže od 10 do 15 godina
• konzerve od 100 do 500 godina
• plastična kesa miliona godina
• staklo nikada.
  

PET ambalaža -veliki problem
Plastika ( jeftina i korisna) zaposela je naš svakodnevni život. Mada je svojevremeno zbog svojih osobina proglašena za čudotvorni materijal, danas je, zbog nemogućnosti da se biološki razgradi, postala veliki ekološki problem. Kod nas se dnevno na deponije ili u reke baci stotine tona plastičnih flaša i limenki. U poslednje vreme je napravljen iskorak u oblasti reciklaže aluminijumskih limenki i PET ambalaže, ali stručnjaci ističu da je nedovoljan. Od 250 hiljada tona plastičnog otpada godišnje, reciklira se pet, iako od svake bačene flaše može da se napravi nova. Uvoz PET ambalaže raste i procenjuje se da je dostigao 40 hiljada tona ili 50 miliona evra.

Sve više reciklera

U poslednje tri-četiri godine u Srbiji  se odmaklo u dinamici razvoja ovog sektora i da se broj firmi za preradu otpada stalno povećava. Upadljiva većina njih se bavi reciklažom metalnih otpadaka i ostataka od gvožđa, čelika, obojenih metala i njihovih legura. Reciklažu otpadaka i ostataka od tekstila radi preko 30 preduzeća, a sličan broj preduzeća bavi se reciklažom otpadaka i ostataka od plastičnih masa. U Srbiji rade i firme koje se bave reciklažom otpadaka i ostataka od gume, zatim papira i staklenog krša, a nekoliko preduzeća se bavi reciklažom toner kaseta. Imamo čak i nekoliko preduzeća koja se bave reciklažom elektronskog i električnog otpada.

Unosan posao

O reciklaži, kao unosnom poslu kojim se prvenstveno štiti životna sredina, ali i ostvaruje značajan profit, sve više se govori i u Srbiji. I dok većina zemalja, posebno onih razvijenih, na otpad uveliko gleda kao na nove sirovine, kod nas je ova delatnost tek u začetku i pored činjenice da čak 70 odsto otpada ima upotrebnu vrednost i može da se reciklira

Zajednički put do uspeha

Za održavanje jedanestog po redu skupa specijalizovanih novinara odabrana je nemačka prestonica, Berlin,  iz vrlo pragmatičnog razloga. Naime, jedna od najnovijih akvizicija kompanije Roto-Frank AG, je fabrika Deventer stacionirana u berlinskom predgrađu Špandau

Savremeni sistemi ostakljenih fasada u modernoj arhitekturi

Moderne staklene fasade imaju sve veći značaj u modernoj arhitekturi gde, uz pomoć novih materijala i naprednih tehničkih rešenja, efikasno zamenjuju tradicionalne materijale poput cigle, bloka ili betona. Dizajn ovakvih sistema, poput Tehnomarket Aluminik CS55 serije ostakljenih fasada, omogućava kompletno rešenje koje zadovoljava sve termoizolacione, akustične, ergonomske i estetske parametre savremene gradnje

Sve za kupca

Osnovna delatnost kompanije SNN d.o.o. je trgovina aluminijumskim i PVC profilima, konstrukcijama i pratećom opremom

Brz i jednostavan

Program koji kupcima omogućava da onlajn konfigurišu vrata  po  njihovoj zamisli  i da  automatski dobiju cenu  za takav  model  vrata

Roto - Sigurnosna tehnika ne prestavlja dodatnu vrednost, ali sprečava gubitak stvari, vremena i pruža osećaj vlastite sigurnosti

Zamislite! Jednog dana, kad nikog nije kod kuće, vidi se uljez u vrtu koji opreznim, ali čvrstim koracim krene prema jednom prozoru sa jasnom namerom. Ciljani prozor je relativno u osami, tako da se uljez ne boji da će ga videti sa ulice. Ali i dalje želi, što pre moguće,da obavi stvar. U nadi da će naći vredne stvari u kući, doneo je alat u radnoj torbi. Ima bušilcu, odvijač, polugu, čekić i klin između alata.

Atraktivan nastup

Izlažući na jednom od najatraktivnijih štandova na sajmu Aluminium 2016, značajnu ulogu je imao i FEAL koji je predstavio svoje serije aluminijumskih profila za građevinsku industriju, zatim sisteme za železničku industriju, kao i svoje mogućnosti i rešenja kod površinske zaštite i obrade aluminijumskih profila

Energetski efikasni i pametni gradovi

Centralno evropski forum za razvoj, CEDEF, u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sekretarijatom za energetiku Grada Beograda i Agencijom za zaštitu životne sredine Republike Srbije organizovao je sedmi  međunarodni CEDEF energetski forum “Energetski efikasni i pametni gradovi” 

Ispunjen cilj

Od osnivanja firme jeste prošlo godinu i po dana, ali ovih dana se završava kalendarska godina, tako da možemo uvid u poslovanje u okviru tog vremenskog perioda – počinje sa pričom Predrag Jovanović, osnivač i vlasnik Serbial-a.